Topola

»Chatiments-a«, a na raznim pozornicama parizkim najslavniji glumci kazivahu ulomke iz njih. Prihod od tog izdanja i tih predstava odrediše za to, da se nabave dva topa, kojim nadjenuše imena »Victor Hugo« i »Le Chatiment«. »Radite sa mnom, što vam je drago za narodno dobro; razsipajte me kao vodu«, kazivao je rodoljubni pjesnik. Kad se svršilo obsjedanje, Tyrtej svladanoga Pariza bude poslan u narodnu skupštinu u Bordeaux. Govorio je protiv mira, nije htio da se vlada prenese izvan Pariza, i tim je pobudio toliku buku, da je morao položiti svoj mandat; nu ipak nije prestao braniti ono, što mu se činilo, da je istina. U to mu umrie i najstariji mu sin Charles, otac one kasnije znamenite djece Jeannette i Charla, te je morao otići u Bruselj svoje unučadi radi. Godine 1573. umre mu drugi i zadnji mu sin Franjo, a obojici je tek bilo 45 godina. Amo mu opet stiže i crni glas o gradjanskom ratu komunskom u Parizu. Sad on stane opet zaklinjati svoje zemljake, da budu složni i milostivi: »Borioci, borioci! što hočete vi? Vi ste kao oganj, koji proždire žito. Vi übijate čast, razum i nadu!« Kao što je vrativši se iz progonstva zaklinjao Niemce, da prestanu ratovati, kad im je glavni dušmanin Napoleon skučen bio, tako ih je sada proklinjao, što su vandalski postupali obsjedajuči Pariz, te mu divne spomenike stali paliti i rušiti. Te je pjesme izdao pod nadpisom »Str ašna godi na« (L’annee terrible, g. 1872.). Kad je prestalo to burno vrieme, on je prvi bio, koji je napisao rieč, koje do tada niko nije smio izustiti: amnestija milost za sve i svakoga! Sad je eto Victor Hugo več navršio svoju sedamdesetu godinu, pa premda su ga snašle bile tolike nevolje, ipak nije prestao raditi. U tim godinama većina Ijudi miruje ili vene, a naš se veliki pjesnik sada istom kao preporodio, te je još punih trinaest godina dana pjevao »poput onih stoljetnih hrastova, kojima je deblo već šuplje, a vrh im se još neprestance zeleni«. God. 1874. izda on omalen spis u prozi »Mes Fils« posvećujući ga uspomeni svojih sinova, a koncem još iste go-

222

Victor Hugo.