Topola

I što drugi razkošja imade To i težak na svoj način znade. 0 seljane dakle i oraču! Zašto tražiš kruha nad pogaču? Zašto želiš prominiti stanje, Biti veći a imati manje? Budi s tvojim zadovoljan stanjem, Spori hranom i malim imanjem, Ne razsipaj kroz često goštenje ; Med Ijudma je ovo govorenje : Kad tko često prijatelje časti, On će i sâm u potrebu pasti ; Čovik ne zna, došaste godine Biti žita, ili hrane ine. Nastoj dakle da sustaviš hranu, Da u kući ne imaš mahanu; Nek zateče i staroga žita, Nisu uvik sva jednaka lita. A1 ne valja opet škrtu biti, I svakom se živu omraziti, Pak nikoga kruhom ne nuditi, I na konak u dom ne primiti. Ne otiraj übogoga s vrata, Za obilnost, koja ti je data. Poštuj Boga za tvog stvoritelja I boj ga se, dilâ platitelja; Pak cesara za upravitelja I zakona božjeg branitelja; 1 njegova poznaj namistnika, Redovnika i svakog misnika.

Koji tebe na put nastavljaju, Božju službu i zakon kazuju, I cesarske kažu zapovidi, Sto se kada njem’ za bolje vidi. Čuvaj jezik od psovanja vire, Nemoj piti odveć preko mire ; Ne psuj dušu, skupo odkupljenu, Na priliku božju satvorenu. Nemoj tudja ništa prigrabiti, Jer ćeš po tom dom svoj oslabiti. Jer grabljenje od takve je zloće, Čak i dite za to trpit hoće, Nego s tvojim zadovoljan budi. Tvoji će se naplatiti trudi, Ako radiš što se većma može. Pak govoriš : blagosovi Bože ! Ne mrazi se s tvojima bližnjima, Ne osvećuj, neg oprosti njima : Osvetu je Bog seb’ zadržao, Njem’ prikaži, ne će ti bit žao. Ako tako ti uzživiš pobro, Na ’vom svitu biti će ti dobro ; A kad jednoć prestaneš živiti, Za tobom će ljudi govoriti : Bog mu prosti, dobar čovik biše, Nikada se ni s kim ne mraziše, Svakom dobar a nikomu zao, Bog mu duši vični pokoj dao ! Mafija Antun Relković.

Povratak u đomovinu. Je li moguće: jest i jest! Sa rodnijeh gora S môm se igra kosom blaga mi lavora dah. Kucaj, srce, kucaj ! veličanstvo šumora riekâ Kako te jur širi, bit će pretiesna ti grud.

236