Topola, 01. 01. 1896., S. 34

посде огади игра, која, ма кодпко да им је бпда ло вољи, опет их је држада на једном те једном месту. На то ће несташнп Чогоф, доносит што uiia крму у рукалга, понудити дружину, да се мадко провозају дуж обаде. Нпшта друго, него : да се повозају уза сами брег. п да се уставе где зажеде. Cbu у гдас повпкаше: Л.ероФ?“ и радосно примжше преддог. Марко гораше од радостн, он беше пијан од непосдупшости, те, до-| бросретњик, сам со.болг отрућп чамад од обадеЈ Навезоше се! Ух, ада беху радосни! КрпстпФор Ko.i умбо, кад оно стаде ногом на нови свет, не ; беше hii тако поноспт ни тако задовољан. Овај чамад, већ. готов да изпђе пз прцстанпшта, ово ( зхоре на очи овако хгарно, ова деда овако ра- ■ досна на подаску, све ово, мој драгп Павде, даје; шш верну сдпку од нашпх обмана, у свако доба i од живота. Пзгдеда да ће се човек xioliii свакад; уставптп, где захте, да ће моћп притератп чумх к обадп, где зажедп, него се садо жедп провозатп по пристаншпту, Човек мпсди, да се мадос провоза по диману, а дађа се отргне п оддети матидом у бездан. Онп тек беху пзашди пз канала, кад љихову/ дађу, због рђаве управе, ухватп осека п потерав на шприну, а онп то п не опажаху. Онп се смејаху, внкаху. неваху; они не знађаху за се. Газдав ЧегоФ, поноспт од важностп коју му дружпна npn-j знаваше, весдаше некако u тамо п амо; п дађав, се удаљаваше од обаде, као да су је вукде каквез; невпдљпве сиде. Ваља пматд око мрпарево, natn

ГАЛЕБОВА GTEHA