Topola

на оне сн.ше зграде п ограде наше, које само једна кућа пма и један домаћпн држи! Онда израчунајмо, бар прпб.гпжно: кошко ли цело становништво у нашој земљи посече и утрошп горе за овај првобитни обпчај, за овај кпнескн зид, за заграђе или ограде! Кад се подмире неограничене и ненаснте потребе, гора постане један пзвор новчани. Ми је иродајемо, бпло као дрва за огрев, било као каку јапију п сваковрсну грађу. Има још једна економска појава, која ниче из потребе н по нужди, алп је н она често права манија, те сатире гору, и таманп је из корена у правоме смислу те речп. То је крчење, крчевина. Најздравију шуму сатру људи из корена, само ако је на доброј земљи, те да добију једну њиву више. Често опет не роди трава; нема сена; или људи. пмају више стоке, но што пмају лнвада, и што могу сена накосптп. Онда ударе лети и у јесен у „лиснике* а зими у „сечину.“ За то посеку п окрешу најкраснију п најбрснатнју гору. То није сваке године, већ само сушних година, кад трава изгори, те нема сена. Али ево далеко невпнпје, а свакогодишње, обичне н редовне, те баш за то и одвећ осетније и жалосније, грешке. Треба да се негде нешто заради врљикама; онда хајд’ у шуму, у пруће за иреилет. Треба негде да се заради, из нова или старо „претресе”, или само поплете п утврди: онда опет хајд’ у пруће за иоилет. Треба да се веже (у снопове) шеница, јечам, раж, крупник, овас, елда, кукурузовина (трска), конопље, и т. д. онда хајде у лештак, врбак, шуму, па

135

ГР Е X