Topola

11,111 .да се препречп“, преко потока, јаруге иди проваллје некаке, па деца туда да „мбсте“., пди преко пута. те да људп не могу да прођу.... Козарп се утркују ко ће впше горе зпмп да посече п да боље нахранп своје козе. У лето пак за „нардаке", хладњаке, п колпбе на пландшптпма, за вртешке, за гпгаље Па кад дође пролеће, кад настане в мезгра“, кад се дпгне често све село с брптвама п ножевима у гору „у мезгру“, па кад стане да ее љушти (кора) п да пуца: онда само благо ономе дрвету п грму, којп нема мезгре! (Но ион често не остане без казне, јер му по некп осветљпвко подвикне: „чекај бре ! што да тп немаш мезгре?!“ па га обелп св] т д у наоколо). Свако се дебло белп, а доцније црвенп као го, одран јарац. Бајагп се пази, да се не „пребели“, т. ј. да се не ољушти кора са свпх страна, но „барем за прст“ да му се остави, те „да се не осушн.“ Мало дрвета буде срећно, да их кака блага и милостнвна, особито кенска, п по старија душа поштедн. А док се „наљушти“ толико мезгре, да се „напуне пуне корубе“, да се однесу оду, п мајци, и свпма код куБе; док се сваке недеље и „благога дана“ овако ради докле год траје мезгра; може се помислити, колико горе пропадне од овога црва п скакавда њенога! »Виджмо лж ми ова страшила, г Ве иустоше немидоспо земљу?!«.... Кад се у шуми, у гори, у планини, насече каке јаппје или дрва, онда треба доћп с колпма (пли саоонима или влакуљама) те вућп п одвући. За то треба пут. Пута нема. Онда и за то сеци и гради га. И овако

137

ГР Е X