Topola

нвје надао те нпје понео кишобран, он може, од једнога до другога, до Београда да дође а мало да покпсне. Овакнх друмова као да нема вшне у Србији. Ово је засадп.га памет која надмашује наш) т и рука која посрамљује нашу. Још је овако засађен пут од Ниша до Бање Нпшке. Алн се и ово у данашње време сувпше проредило. А.ги је без сваке сумње најдепше засађен пут од Љешнпде (у Мачвн, управо од Јадра) па до Мозниде. Ту се липе, с једне и друге стране, готово додирују на срединп пута и човек туда путује као кроз шуму. А кад оне озелене п цветају, онда путник као да не путује путем, него као да седи у каквој лепој кућној градини или врту. Путннк, којп овз’да прође у Мају и Јуну никад впше овај пут неће заборавпти... Покушавано је да се овако засаде сви друмови по Србији; но то је остало без успеха. То је учпњено трешњама и шљивама, те их је немилостпва рука дпвљака путнпка оломпла и сатрла; и данас стоје већином само окрњци, те тужно сведоче, да пролазнпци имају мало памети а још мање срца. По другим уређеппм земљама засађен је скоро сваки друм, свакп пут, свака путања. И засађен је већином воћем, које нпко жнви дирнути неће, но које општине издају под закуш, те још имају отуда леп приход. Дивно је видетп преко широкога поља два низа дрвећа, један поред другога, који и по мраку казују, куда иде пут из једнога села у друго. А камо код нас барем главним друмовима, из вароши у варош... Камо дрвећа ио вароши? Камо шеталишта, забрана и заклона око вароши, а нарочпто с оне стране, с које највише ветар досађује. Кад би ваљани и марљиви лекари нашн нрегледали

145

СП А С

ЗАГОРКИЊА