Topola

симо к\ I|И, пресађујмо на згодно мссто п питомило! Јер. питомећп њпх, ми пптомимо п себе... Кад поједемо каку спатку воћку, не пожадимо трудбе, да мадо умрљамо своје беље руке п оставимо семе плп коштицу. те да је после бацимо било у своју било у туђу башту. II што пх впше посејемо плп посадимо, то смо вшпе добра учинилп п себп п земљи п народу своме »А те избе н за књпгу клуие, Ншпта друго. до мшпије рупе. С књшом сванп, с књшом и омркни, Седи, бубиј, па на њојзп цркнил ,Ој давори учитељи....“ и наставнпцп народнп, вп, којп схе позванп да образујете народ, да га васпптавате, да од дпвљака градите људе, зашто п њега не учпте, да од дпвљака градп пптомкеР Вп сте позванп, да у њега уноснте п пресађујете све што је добро. Па зашто му и у овоме не помогнете, зашто га и овоме не обучите? Ваше школе су често на највећем удару сунца и ветрова. Ваша деца п васпптанпцп немају где да се склоне летп од препеке, у пролеће и у јесен од кшле, а зпмп од мећаве и ветрова. Ваша дворпшта п окућншта су пуста. Ваш стан је днваљ, сухопаран п несносан, Око њега нпкаке пптомпне, нпкаке културе; па, да Бог да, да је буде п у њему!... Зар се не бојпте, да ко не дође, па да посумња, да лп је пма п у вама самнма?...

148

ЗАГОРКИЊА