Topola

101

потребе нагоне младе људе, да што пре дођу до самостална рада и до зараде; те с тога, на основу начела поделе рада, мора се опште образовање на вишем ступњу делити на два правца реалистични и хуманпстични; а у протпвном случају, морају се наставни предметп у краћем обиму прелазити. Реалној гимназији приближава се, по свом уређењу, заједничка (уједињена или једнолпка) средња. школа, у којој су нижи разреди сасвим једнаки, а вшпи се разреди делимично разликују, или се сасвим одвајају п гранају у две или три линије: класичну, реалну, и мешовиту (тако је н. пр. у Шведској). Тако су у једном заводу, под једном управом, сиојене управо три школе; гимназија, реалка п реална гимназија. При овом уређењу средњих школа најважније је изједначење образовања на нижем ступњу и од чести и на средњем ступњу, те се на тај начин образовани људи доцније више приближавају један другоме. Ми за сад немамо самосталиих реалака, него пмамо само један рвални одсек уз гимназију, с осам разреда. У њему заузимају хуманистични иредмети (веронаука, српски, немачки и Француски језик, иеторија и философскп пропедевтика) највећи број часова (око 100 часова недељио) ; затим долазе реалистични предмети (математика с геометријским цртањем и нацртном геометријом, геограФија, јестаственпца, хемија и Физика око 90 часова), и иајпосле обавезие вештине (слободно цртање, краснопис, певање, гимнастика око 40