Topola

120

Врло је важно, како се ирвдају ови предметп; јер ако се у предавањима пстичу впше догмати и апстракције, Форме п знаци, законп п правила, па се тражп да то ученпцп уче од речп до речп на памет, онда су то за њих тешки предмети, које не воле, па пх и нерадо уче; ато је опасно за морално-религпјско васпптање. С тога материјал треба одабратп тако, да он даје впше научнога иптереса и практпчне поуке, п зато треба употребпти разна паставна средства, да бп предавања бпла што јаснија. Ну не треба претерпвати у објашњавању, јер се увек не може потпуно објасннтп оно што је предмет непосреднога осећања п што се може схватптп само субјектпвннм веровањем. Најтеже се објашњавају релпгпјскп догматп, црквене песме п молптве; с тога то треба доводити у везу с библијском п црквеном псторијом. д) Једпо предавањв историјске садржине тече, по правплу, овпм редом: 1) Наставнпк исирича догађај илп причу у целпнп, ако је кратка прпча, илп по оде.вцима, ако је дугачка, застајући код свакога оДељка радп објашњења, које бива у облику пропитивања. 2) Један или више ученпка ионове то исто, прпчају у везп, без прекидања, да би догађај соље запамтили. Ну у впшпм разредима, место ноновнога опшпрнога прпчања, може бити кратко пропитпвање. 3) Сад се водп разговор о садржпни приче, и пстичу се заслуге п врлине дотичних лица. -4) Затим се ређају слични познатп догађаји, иореде се с овпм новим