Topola

122

с оиажањем ствари; 5) што вештом употребом матерњега језика најпоузданпје изазивамо мисли п осећања у других чланова нашега народа, одређујемо иравац мислима и побуђујемо вољу у наших слушалаца, као што то чпне нарочпто; наставник у школи, беседник у цркви, у суду и на збору, песник у лепој књижевности; 6) што с помоћу матерњега језика проучавамо духовио благо свога народа, и тим ступамо у већу заједницу с целпм народом. Кад се настава матерњега језика и народне литературе посматра с гледишта наставних интереса и васпитних задатака, онда се може увпдети, да она разностручно утиче на духовни развитак ученика, и то: 1) С интелектуалне стране, говор је најважније средство за изражавање мисли, за нзоштравање слуха, за Фпксирање и задржавање представа и појмова у свести и за њихову репродукцију. Говор је и најважније логичко оруђе; без њега не би било аистрактних појмова, нити одређенога мишљења. Апстрактно се мишљење развија нарочито учењем граматике, стилистике, реторике и појетике. -V народиа литература ироширује наше искуство, упозиаје нас с народним умотворинама, с уметничким ироизводима пашпх песника и беседника, ii с научним мишљењем наших писаца и научника. Тако дакле, проучавањем литературе ми допуњавамо наше обично дружење идеалним дружењем с великим људима. На тај начин књига нам постаје као добар пријатељ, или као учптељ.