Topola

229

п егоиста, те би као такав могао чинити друшtbv више штете него користи. Образован човек мора бити идеалиста. у погледу на моралне и културне тежње, па ма колико био изложен разочарањима у практичном животу. Ово важи највише за људе из иросветне струке. Наставници продужавају самп своје образовање нарочпто школским радом и писменим спремањем за своја предавања, после ФилосоФСко-педагошким студијама и проучавањем оних наука и вештина које они предају, и најпосле књижевним или уметничким радом. Наставници, који имају књижевних или уметнпчких радова, имају впше аукторитета у својој школп. С тога је потребно да се бар директори средњих школа и проФесори виших школа баве и књижевним радом. Свима је наставницима потребно још и историјско проучавање своје струке, а нарочито проучавање историјскога развитка васпитања и школскога образовања код разних културних народа, заједно с историјом иедагогике као науке. Оваквим историјским студијама они се утврђују у свом научном уверењу и уједно добивају више поузданости у свом раду у школи, и тако им историја постаје учитељица у теоријском и у практичном погледу.