Topola

40

и нека читање не буде монотоно, ни па.шк на певање, него ириродно онако, како се говори или прича слободно, без књиге. После, сви ученицп треба да ирате очнма (а у најнижим разредпма и писа.Бком или дрвцетом) оно што један ученик гласно чпта; а кад се прича о оном што је upoчитано, онда не смеју гледати у књигу. Чешће треба прозивати оне ученике, који слабије читају, и оне који не пазе; а кад треба нешто лепо прочптати, онда нека то читају најпре бољи ученицн. Најпосле, треба ученике упутити, како he држати к њигц за време читања (око 30 см. далеко од очију, и мало је нагнути к себи), и како he је сачувати чисту и целу. 3. Поуке о језику дају се уз читање и говорење. Засебна предавања из граматике била би за ученике ове школе сувише тешка и без интереса; тако и граматичка анализа једнога чланка, кад би нодуже трајала. А најнепријатније би за њих било учење граматичких деФпнција и правила из књиге. С тога је најбоље, да нм се ове поуке дају у згодним приликама, те да они, поред unтересантне садржинв, и не осете тешкоће прп упознавању разиих врста речи и реченица и граматичкнх облика. Тако н. пр. ученици могу и у најннжим разредима сазнати, да има речи које показују нмена ствари, другнх које казују какве су ствари, трећих које означавају радње и т. д., а још им се не казује, да се оне зову именице, нридеви, глаголи и т. д. А у старијим разредима улазе оии мало по мало п у граматику, из које