Topola

296

десет и трп форинте у новду. Исто тако Ламови најбољи ралови вршенп су у љутој жалости, док је Худова привидна веселост потицала пз болнога срца. На пољу науке пмамо племенити прпмер напаћеног Воластона. који је и последње часове самртне му борбе посвећивао диктирању иових проналазака едаби се и последљим пскуством његовпм човечанство користитп могло. Искуство често је горка, али вазда добротворна. школа; у њој се једино можемо научпти да трппмо п будемо јаки. Највиши карактери пролазили су п морали да прођу пзмеђу његовог чекпћа п наковња. „Па зар би Бог“ велп Јеремија Телор „послао толико јада па овај свет, п досудпо ux, иарочито, најплеменптијпм п најдаровптијим људма, да пије он хтео да збпр њпхов буде храм утехе, кров врлине, мајка мудрости, проба трпљпвостп, капија славе, п венап засдуге“....! „За мене је“ велп он даље „оно пајнесрећнијп човек којпне зна шта је то несрећа". А у потврду оваке пзреке можемо се позпатп на славнога Гета, комо је дато бнло сво што жив човек пожелети може п дпвно здравље п почаст п власт п богатство по којп је ипак прпзнао: „да у целоме свом жпвоту пајвише ако jo пмао пет иедеља праве радостп“. Кад је чувенп калиф Абдураман склопио рачуп педесетогодпшње п срећне владавипе своје, он је (вели) пашао: „даје свега четрнајест дана Опо својскп блажен и весео“. Зар онда није тражња