Topola, 01. 01. 1910., S. 47

35

зато што све више има старих преотава које не могу пропастп. За доказ свога тврђења, да преотава која једном постане не може више пропасти, позива ce Хербарт на став пнерције y природи, по коме ce једно кретање не губи већ улази као компонента y друга кретања. Међутим ово je поређење нетачно, јер престава јенешто сасвим различно од кретања, престава постаје тек y једном датом моменту, a y природи кретање не постаје већ je само трансформација другога кога кретања. Противу пслхдчкд несвеснога може ce на првом месту принципиелно изнети, да све што je y свести мора бити дато y свести, т. ј. мора бити свесно, јер je противречност предпоставити, да ce нешто налази y свести a да није свесно. Лајбниц и Хербарт дали су ce завестп тиме што y свести заиста постоје грададије свесности (на пр. индиректно гледање много je мање интенсивно, свесно, од директног гледања) и што нејасност сваког садржаја зависп од слабости пнтенситета. Заиста, градације несвесности иду врло да.леко, на чр. преставе асодииране уз речд које олушамо дзгледају готово несвесне и само нас дубље дслдтдвање (в. § 36) уверава да оне додста постоје. Лајбниц д Хербарт држали су да те грададије могу ићи y бескодачдост п да je одај садржај деовестан, чијд je днтенситет бескодачдо малд, и ту лежи њихова погрешка. Јер не само да je бескодачдо мало као саставди део једне (било дтенздвне или екстензивде) количине математдчкд немогуће, већ све да je одо и могуће, одо дије y стању да нас доведе до десвесних психичкдх садржаја. Нема дадме дикаквог логичког разлога, који би чинио нужним тај препаз психдчких садржаја, кад њихов пнтензитет лостане бесколачно малл, y десвесло; такви садржаји морали би истида лостатд релативло несвесди, али дикада олл не бл били апсолутдо несвесни, као што то претлостављају Лајбллц и Хербарт. У детаљније разлоге против психички несвесног ми овде не можемо улазити. Последњи наведени разлог против несвеснога разрађен je детаљно y односу на екстензивне количнне y мојој расправи „lieber den Begriff der zusammengesetzten Farbe“ y „Zeitschrift für Sinnesphysiologie“ hgb. v. W. Nagel, 1908, s. 394—400. 3*