Topola

вредника који ће подићи нашу земљорадњу и сточарство. Али питомци земљоделске школе, по свршеном школовању, нису хтели да раде земљу. Они су тражили места у државној или општинској служби; ако га нису могли добити, примали су се и за пандуре. 1 О оним питомцима, пак, који су, по изузетку, узели да раде земљу, Љубомир Ненадовић вели ово: „Неки би се (од питомаца) вратио својој кући, па ако штогод и оре, а он оре како му је отац орао“.- На Св.-Андрејској Скупштини речено је да од земљоделске школе није видео користи „ниједан округ, ниједан срез, ниједна општина“. 3

Ради унапређења сточарства била је подигнута једна ергела у Ћуприји (1852)/ Та ергела и она земљоделска школа у Топчидеру јесу најважније мере пољопривредне политике под уставобранитељима. Срби из Кнежевине, Шумадинци, захтевали су енергичније мере, мислеКи под енергичнијим мерама принудне мере. Срби из Аустрије као НиколиТ мислили су, да на сељака треба утицати поуком и примером; да му треба само показати како се ради, па Ке он тако и радити. Срби из Кнежевине, напротив, држали су да нашег сељака треба нагонити; он зна и сам како треба радити, али неКе; он зна да за стоку треба стаје, па опет стаје не диже; он зна да треба чистити воТе од гусеница, па га опет не чисти. Сељаку не треба школа, говорио је Љубомир НенадовиК, него регула. Предлагано је да се заведу „земљоделски чиновници," који Ке наређивати народу шта и како да ради, и који би могли казнити онога ко не слуша. 5 Али ове мере, могућне за време кнеза Милоша, нису више одговарале „духу времена.“ Сељаку је остављено да ради по својој глави; власт је задржала само то право да га упућује школом и примерним установама; на жалост, њенаје поука слабо допирала до сељака, и наша је пољопривреда видела мало користи од ње.

VI. Шуме и руде. Под Карађорђевићем се увелике говори да је настало утамањивање шума. О томе се говори не само у новинарским чланцима него и у службеним актима. „Шуме се опустошавају у нашој земљи“, та се реченица понавља, из године у годину, у извештају Министарства Фи-

1 СД (1857) 35.

2 СН (1859) 97.

3 Састанак XVII. СН (1858) 142.

* СА (1852) 92.

3 СН (1856) 7, 19, 25, 82, 161. СН (1859) 97 и 104.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ