Topola

коју ради, онако слободан ‘ како у то време није био свугде у западној и средишној Европи. Ослобођен, сељак јеу исто време био остављен сам себи, радећи како је сам знао и умео. Без великих спахијских имања, без угледних државних добара, оцепљен од просвећеног света, он није имао ни од кога ништа да научи. Из сељачке масе није се издвајао никакав виши слој рационалних пољопривредника, који би својим примером повлачили и остале. Бистрији и окретнији сељачки синови одлазили су у трговину или државну службу. Земљу је остајао да ради простак, и с тога је наша земљорадња заједно са сточарством стајала увек на једном истом, врло ниском ступњу.

Не може се рећи да се Влада није старала о унапређењу наше пољопривреде, али њено старање није било особито енергично. Економна управа била је усредсређена у Министарству Унутрашњих Дела, у коме се само један човек, начелник Атанасије Николић, интересовао за пољопривредна питања. Србин из Аустрије, он је живо осетио назадност земљорадње и сточарства у Шумадији. По његову мишљењу, нашег је сељака требало учити рационалнијој пољопривреди. У том циљу Николић, прво, покреће један пољопривредни лист („Чича Срећков лист“ 1847), који убрзо престаје због малог броја претплатника. После тога почиње учити пољопривреди осуђенике који су издржавали казну у Топчидеру (1848). Доцније, цео Топчидер са шумом узима се за подизање једне примерне економије у којој би радили осуђеници (1851)4 Држало се да Те, по издржању казне, осуђеници разнети по народу оно што су у Топчидеру научили. „Чрез оваке наученике," стоји у једном службеном акту, у целој Те се земљи подиТи „једнообразно и успешно земљоделије“4 У недостатку просвећених пољопривредника који би предњачили примером, покушано је да се од робијаша начине пионери пољопривредног напретка. Кад се једном дошло до примерне економије, онда је убрзо поред ње установљена и „земљоделска школа“ (1853). То је било главно Николићево дело за подизање пољопривреде. У земљоделску се школу узимао из сваког среза по један питомац (из већих срезова и по два); питомци су се школовали о државном трошку; цео је течај трајао две године. 3 Рачунало се сигурно да се овим начином дође до просвећених пољопри-

1 В. Устројеније економическо-апсеничког заведенија у Топчидеру од 20 децембра 1851. Зборник XXX 317.

2 СА (1852) 606.

3 Зборник VII 2.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА