Topola

да им сељаци не запале имање, они затварају оми пред горосечом; на неким местима, кметови и сељаци договорно секу шуму да не би имали шта једни другима да пребацују. Треба да се сељаци сваде између себе у заједничкој горосечи, или да капетан, обилазеТи срез, наиђе на само дело горосече, па да неко буде тужен суду за утамањивање шуме. 1 По кметовима, не би био тужен никад нико. Кад је 1844 Министарство Унутрашњих Дела питало начелства о мерама зазаштиту шума, скоро су се сва начелства сагласила да чување шума треба пренети с кметова на државне шумаре, који би се имали установити,- И одиста утамањивање шума долазило је у великој мери отуда, што државна власт није чувала шуме преко својих органа.

Сечење шуме било је олакшано још и шумским таксама. Да би се добило право на сечење шуме, требало је извадити објаву код среске власти; за ту се објаву пла Као само грош. Да ли се објава узимала за пет грмова или за педесет; да ли су се дрва секла за личну употребу или за трговину; да ли су била боље или горе врсте, на то се није гледало; у сваком случају пла Као се само грош.'* Ово управо и није била такса него накнада „за канцеларијску артију“; 4 сечење шуме било је у ствари бесплатно. Тек шумском уредбом од 1857,’ јамачно због својих финансијских тешкоТа, Влада је покушала завести праве шумске таксе. По тој уредби, такса се плаКа за свако посечено дрво (више је немогуТе обухватити по педесет дрвета једном објавом за грош); такса није једна иста за свако дрво и у сваком случају; њена величина зависи од величине дрвета и од тога да ли се дрво сече по личној потреби или ради трговине (у овом другом случају плаТа се више). Наместо једне опште таксе од гроша, уредбом од 1857 заводи се читава тарифа шумских такса. Али баш с тога уредба од 1857 изазива буру незадовољства у народу, и на Св.-Андрејској Скупштини та се уредба помиње као један од највећих грехова Александра КарађорђевиТа и његове Владе према народу.

Шуме неразграничене, и с тога самовласно захватане са свих страна; надзор над њима поверен општинским властима

1 СА (1857) 380. СА (1845) 591.

* СА (1844) 628.

3 Шумска Уредба од 22 јула 1839. Зборник I 101.

4 Грујић.

5 Зборник X 31,

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ