Topola

које их не чувају од народа, него их, шта више, овде онде заједно с народом секу; државне таксе сведене на грош, то су главне одлике уставобранитељског шумарства. Под таквим околностима никакво чудо што утамањивање шума није престајало из године у годину.

Уставобранитељско шумарство било је тако рђаво из два разлога. (1) Наша државна организација била је још нова, непотпуна; наша млада држава није могла одједанпут, него тек постепено доћи до свих потребних органа. Имају-ћи да ствара централну управу и бирократију, школе, судове итд., Уставобранитељска Влада одиста није могла стићи да уреди одмах и државни надзор над шумама; она је морала за време оставити чување шума народу, који опет њихову вредност није умео да цени. (2) Као једна странка, која је бунила народ противу владаоца, уставобранитељи су морали да воде демагошку политику; најлакши пак начин да се допадну народу, био је тај, пустити народ да сече шуму. Уредба од 1839 издата је под Намесништвом, после Милошевог пада, у пуном јеку Вучић-Петронијевићеве демагошке политике; због тога су шуме остале неразграничене; због тога је народу дато, за грош, скоро неограничено право горосече. Ради извињења уставобранитеља може се рећи да ни остале странке нису биле боље. И нпр. уредбу од 1857 укинули су Обреновићевци за време Св.-Андрејске Скупштине, кад је опет њима било потребно да воде демагошку политику.

Много више него за шуме Уставобранитељска се Влада интересовала за руде. У нашем народу увек је било јако веровање да је наша земља богата рудама. У ранија времена, веровало се такође да је пуна закопаног блага. Мислило се, треба само почети копати, па ће се одмах наићи на богате мајдане или на старе дукате. У том златном сну живели су читави нараштаји. У уставобранитељско време, он је био занео и саму државу. Она је онда покушавала то што данас поједина приватна лица покушавају, а то је да се на рудницима нагло и много обогати. У осталоме, она је у то време једина имала потребног капитала за рударска истраживања и обделавања; једина била тако богата да је могла играти на своју рударску срећу.

Њено главно дело на пољу рударства био је Мајдан-Пек. У Мајдан-Пек држава је уложила грдан новац, и после девет година рада нашла, да јој се то предузеће не исплаћује; да ће бити најбоље да обустави послове, и да Мајдан-Пек, ако је мо-

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА