Topola

гућно, изда странцима под закуп. На Мајдан Пек се трошило ло неколико стотина талира дневно; његов годишњи буџет дизао се до 200.000 талира; од 1849 до 1858 потрошено је свега 2,596.195 фор. 55' 4 кр., а зарађено 958.248 фор. 28 3 4 кр. више је, дакле, потрошено него зарађено 1,637.947 фор. 28 :; 4 . У Мајдан-Пеку се нашла богата гвоздена и бакарна руда; велика шума и водена снага. Али путови су били рђави; није се имало довољно ћумура; оскудевало се не само у стручном особљу, него и у простим радницима. Врх свега је још дошла бирократска управа. За најмању ствар коју би требало предузети мимо закон, морало се проћш кроз ове формалности; управитељ струке писао је управитељу рудокопства; овај управитељству рудокопија; ово је сазивало седницу, и, на случај да ствар одобри, писало Министарству Финансија. Ту је начел г ник одељења реферисао министру, који је подносио предлог Савету, чије је опет закључење ишло Кнезу на потврду. После Кнежеве потврде, предмет се слао Министарству Финансија, које је писало управитељству рудокопија, које је писало управитељу рудокопства, који је писао управитељу струке.

Рударски покушаји Уставобранитељске Владе свршили су се, дакле, рђаво. На Скупштини од 1842 очекивали су се од рудника огромни приходи за државу, који Ке учинити непотребним повећавање данка. Уместо тих огромних прихода имала се чиста штета од милион и по форината. Мајдан-Пек је био један од највећих неуспеха уставобранитељског режима, један неуспех који се наводио као најјаснији доказ његове неспособности.'

VII. Стање сељака. У уставобранитељско време мислило се испрва да је стање нашег сељака такво да не може бити боље. Сељак је био слободан господар своје земље. Уживао је слободу трговине. Порез није плаћао велики; у току времена, цене су скочиле свима земаљским производима, а порез је остао исти; од опште скупоће само је сељак видео користи, и живео као „бубрег у лоју“.- Речју, Србија је била земља сељачког благостања, и држава није имала шта да брине о сељаку.

Али, од педесетих година, ови оптимистички погледи на стање нашег сељака почињу се мењати ; тада се виде јасно две ствари: прво, да се задруга, стара привредна организација нашег сељака, налази у распадању; друго, да је међу иноко-

1 О Мајдан-Пеку видети ККУ (1860) 430. СА (18г>7) 470. СА (1858) 541. СА (1860) 360. СН (1859) 46.

2 СД (1856) 17. - СН (1856) 58.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ