Topola

дебелога овна. 1 Треба знати да су у свима овим случајима зајмодавци били чиновници а не обични зеленаши.

Сељак се задужује код оних новчаних људи с којима и иначе има посла Сто су механџије, сеоске дуТанџије, и чиновници. Ови последњи дају на зеленашки интерес исти онај новац који су сами узели из јавних каса по 6%, 8%, 10%- 2 Тако раде и кметови; ови још упрошТују ствар, дајуТи из општинске касе новац као да би био њихов лични: у исто време, и зеленаштво и послуга туђим новцем. 3

Међу зајмодавцима с којима сељак ради, има и таквих којима је давање новаца на зајам искључиво занимање: то су зеленаши у правом смислу речи. Зеленаши или не воде никакву другу радњу, или, ако је воде, то је тек привидно. То су људи који, кад је време порезу, зађу с бисагама по селима и нуде зајмове; људи који не избијају из судова, и пред којима пандури скачу на ноге и трче да отворе врата; људи чије се парнице и интабулације броје на стотине; који сами имају имања колико по неколико сељака заједно, и који прете да постану нове спахије за презадуженог сељакаЗ

Сељак се задужује на зеленашки интерес зато, што под повољнијим условима не може да дође до зајма. Кредит је организован само код јавних каса, а до јавних каса њему је тешко пробити се. Чим је једном ступио у везу са зеленашима, ови су могли да га обмањују како су хтели. Неискусан у новчаним стварима, рђав рачунџија који није у стању да прорачуна домашај својих новчаних обвеза, сељак је још и неписмен, дакле, неспособан да се увери да ли облигација заиста гласи онако како му је прочитана. Ако је сељак у тако великој мери експлоатисан од зеленаша, то долази не само од њихове велике препредености него и од његове велике простоте.

Али, откуда код сељака та потреба за кредитом која га баца у руке зеленаша? Ако се оставе на страну лични узроци, као нпр. болест, разне страсти и пороци итд., онда остају ова два општа узрока сељачког задуживања.

(1) Слобода трговине. Од како је трговина пољопривредним производима и сировинама постала слободна, сељак се упушта у трговање; као трговац он не може више без кре-

1 ККУ (1859) 4085. СН (1859) 116. СН (1859) 119.

2 СН (1859) 100. СН (1859) 69.

3 СН (1858) 59.

1 СН (1857) 26. Ђорђе Ценић, Нил Попов као назови-историк српски (1872) 3.1.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ