Topola

■ће, тако рећи, салл по себи ; држава нема шта о њему да брине. Нпр. у Шематизму за 1852 каже се да све европске државе морају завидети „красном зеллаљском стању“.

Ово мишљење почиње се мењати тек по повратку наших питомаца који су на страни учили економне и пољопривредне науке. Прво Владимир Јакшић и Коста Цукњћ, па онда Милован Јанковић и Владимир Јованови-ћ, пишу и говоре да је наш привредни живот још на ниском ступњу, и да за наш привредни напредак илга много да се учини. Крајем педесетих година, у новинама се доста говори о недостатцима економне управе. Узбуђена овим критикама, Влада предаје јавности све извештаје Министарства Финансија Савету, почевши одступања Александра КарађорђевиКа на престо. Ти извештаји треба да буду доказ нетолико да је Влада радила на материјалном благостању народа, колико да је она хтела радити, али није налазила код Савета праве потпоре. 1 Публици је пак свеједно, ко је крив за недостатке економне управе, Влада или Савет, и она остаје уверена да се за подизање материјалног благостања није радило колико је требало. У публици се зачињу сасвим нови погледи на задатке државне, погледи који нису владали 1839 и 1842, кад се од државе захтевала, на првом месту, правица и просвета.

Уставобранитељска Влада остаје, у нашој историји, једна Влада која је као свој главни посао сматрала уређење суда, школе, и чиновништва. Економну управу била је прилично занемарила. Административни деспотизам одликује се обично јаком економном управом; код нас, у једно време административног деспотизма, Влада је у привредним питањима пуштала да ствари иду како иду. Доцније, то ће постати један од најјачих разлогапротив бирократске владе којусу уставобранитељи створили. То што је она учинила за утврђење правде и ширење просвете, то што је учинила за организовање војне и државне моћи народа, то се после извесног времена заборавило. Али оно што је пропустила да учини за привредно унапређење земље и за благостање сељака, то јој се једнако у грех уписивало. На основи тога се даље тврдило да она у опште није учинила ништа за народ; да она народ врло много стаје, а не даје му скоро ништа у замену; да бирократска влада постоји само ради тога да би чиновници могли имати плате. Због тога се тражила једна Народна Скупштина, која ће слободно ка-

1 СН (1857) 6.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ