Topola

собност наше администрације, тако је премашао и финансијску моћ наше државе.

Најзад, било је неке неувиђавности и у врховној управи. При организовању наше државе и одређивању њених првих задатака, пресудни утицај имали су Срби из Аустрије. То су били махом књижевници и адвокати. Њима је изгледало да нема ничега пречег и важнијег од суда и школе; у осталом, они су само то и умели да уреде; о другом чему мало су имали појма. У своје време они су замерали Милошу да је од државе начинио свој спахилук, и да не негује правне и културне установе. Њима се исто тако могло замерити да су државној организацији дали мандарински карактер, и да је на крају крајева ипак практичније схватити државу као спахилук, него је схватити као судску канцеларију и школску слушаоницу. Иста неувиђавност осећала се и код „отечествених синова,“ људи из народа који су заседавали у Савету и у министарствима. Људи прости и неуки, који нису били у стању да наш привредни' живот упоређују с привредним животом других напреднијих народа, они нису увиђали колико је наш привредни живот био још неразвијен. У круговима тадашње Владе била су, како изгледа, само два човека која су се озбиљније занимала економним питањима: Алекса Симић и Атанасије Николњћ. Симић је имао имања у Влашкој, упоређивао нашег сељака с тамошњим сељаком, и дошао до закључкада наш сељак, размажен великом слободом, не ради довољно. Он је мислио да га, у недостатку спахија каквих има у Влашкој, мора сама власт натерати на интенсивнији рад. 1 Али Симићеве идеје нису се примале; и ако дугогодишњи министар, он је од својих економних идеја успео остварити само једну, ону о установи општинских кошева; друге је само изразио у новинарским чланцима у „Шумадинки.“ Атанасије Николић, којије претога служио, као инжињер, на великим пољским добрима у Аустрији, имао је око за недостатке нашег земљорада и сточарства. Али, кад је о тим недостатцима говорио и предлагао поправке, у владиним круговима нико није хтео да га слуша. 2 Ту се мислило да је наш привредни напредак потпуно обезбеђен. Земља плодна, сељак слободан, порез мали, трговина ослобођена свих ограничења; под таквим околностима привредни напредак доћи

1 ДА. Заоставштина Алексе Симића. Снмић Книћанину 20 фебруара 1853.

- СКА. Автобиографија Атанасија Николића.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА