Topola

ГЛАВА V ФИНАНСИЈЕ

Под Карађорђевићем, финансије нису биле у најбољем стању. У свом познатом писму Сиприену Роберту, кнез Михаило Обреновић није пропустио да то наговести. „Јесу ли финансије данас (тј. под Карађорђевићем) у тако напредном стању? Ко добро чује, доста му је пола речи ...“

Раније, финансијско је стање било добро. Под Милошем, само две године, 1831 и 1834, показују мањке; иначе приходи су увек већи од расхода. Вишци Милошеве владе превазилазе мањке за 1,300.000 талира и више. 1 Толико се од прилике нашло и у државној каси после његове оставке. Од ове суме, око 700.000 талира налазило се у готовом новцу, у аустријским и турским златницима, у талирима разне врсте, све смештено у неколико гвоздених касаЈ

Под Намесништвом и под Михаилом, године 1839, 1841, и 1842, закључују се вишком, а само 1840 мањком. Укупна сума вишка, по одбитку тога мањка из 1840, износи преко 120.000 талира. 3 Иза ОбреновиКа остала је, дакле, једна уштеда од прилике од милион и пб талира.

Под Карађорђевњћем појављује се дефицит. Од шеснаест година његове владе, шест је закључено мањком: 1848, 1849, 1850, 1853, 1854, 1857. И ако је већи број година закључен вишком, ипак укупна сума мањка већа је од укупне суме вишка за 300.000 талира. 4 Ова сума не изгледа тако незнатна, кад се узме да је просечни државни приход за последњих десет година Карађорђевићеве владе износио око 1,200.000 талира.

1 СА (1849) 412.

5 СА (1855) 305.

3 СА (1849) 412.

4 СА (1849) 412. СА (1846) 457. СА (1860) 916. СА (1858) 451 СА (1859) 379. СА (1859) 1033.