Topola

Али све су то палијативне мере. Тек законом о буџету од 1858 чини се један озбиљан покушај да се унесе више реда у наше финансије. 1 Ево главних црта тога закона. Уместо да сваки министар за себе подности свој буџет Савету, министар финансија подноси један општи буџет који обухвата све приходе и све расходе. При састављању тога буџета мора се пазити да расходи не превазиђу приходе. Сви државни расходи морају бити предвиђени у буџету; за оне који се не би могли предвидети, одређује се једна општа сума као кредит за непредвиђене потребе. После решеног буџета, „допунителни кредити“ могу се одобравати само по изванредној потреби; Влада која их тражи, мора показати начин како ће се они покрити (дотле они су одобравани без бриге о покрићу). Свима кредитима, како буџетским тако и „допунителнима 11 , одређује се докле имају трајати; они се могу изузимати најдаље још два месеца по свршетку буџетске године; после тога сматрају се као непотребни, и уништавају се.

Ове одредбе закона од 1858 показују како се код нас тек постепено дошло до идеје о буџетској равнотежи и уништавању кредита. Из почетка мислило се да је за добар ред у финансијама довољно да сваки издатак прође кроз Савет. Тек онда кад се стао јављати дефицит, увидело се да ништа није добивено тиме што Те сваки издатак пролазити кроз Савет, ако Савет не буде имао тачан преглед свих прихода и расхода, и на основи тога стално мотрио да расходи не превазиђу приходе. Док су наше финансије биле у добром стању, потреба закона о буџету није се осе Тала. Наше буџетско законодавство стало се развијати и усавршавати тек онда кад се наше финансијско стање погоршало.

Ове напомене о буџету биле су потребне да покажу формалне узроке дефицита, оне узроке који су се налазили у самом начину на који се буџет правио. После тих формалних треба видети и стварне узроке.

Расходи су бивали сваке године све већи; што је главно расли су брже од прихода. Од прве године Карађорђевићеве владе па до последње, расходи су порасли за 69’3%, а приходи за 54-9%; за њених последњих десет година, приходи износе, просечно, 1,192.256 талира, а расходи 1,233.733.

Расходи се повећавају због намножавања чиновника и разгранавања администрације. Особље с којим су установљене

1 Зборник XI 98.

103

фИНАНСИЈЕ