Topola

њих дође. 1 Њихова је одлика да се одобравају на неодређено време, и да стално остају ван буџета. Због тога Влада не зна ни сама да ли је једне године било, или не, дефицита. Јер, ако се узму у рачун само фактички утрошене суме, дефицита нема; али њега има, ако се узму у рачун и оне суме које поједини министри нису потрошили од ванбуџетских кредита, али којих исплату могу сваког часа захтевати. Нпр. ако се не узму у обзир непотрошене суме из ванбуџетских кредита, завршни рачун за 1852 показује вишак од 2847 талира; ако се и оне узму у обзир, завршни рачун показује мањак од 115.677. Или завршни рачун за 1853: у једном случају, мањак само од 124.719 талира, а у другом мањак од 327.198. 2

Ово стање ствари доводи до очајања министра финансија Јована Маринови-ћа. Он пише Савету: „И тако овим определенијем, које не ограничава време изузимања овог рода кредита, постављена је немогућност начинити рачун о дејствителним расходима, који су на терет једне рачунске године постављени и изузети, и тим начином никад се не може знати прави рачун о стању касе, а јошт мање се може одржати правило о равновесију између прихода и расхода." И онда наставља; „Довољно је само да помислимо, каква би се сметња и замешателства у каси државној и у целој економији државоправленија причинила, кад би сад на један пут све суме, које су у разна времена као кредити одобрене, а неизузете остале, поискане биле да се из касе изузму, и да се употребе на предмете, који су у време вотирања ти кредита истина призреније заслуживали, али сад може бити ни у близу не спадају у оне поглавите и преке потребе државне, на изплату који државна каса са својим средствима једва достићи може.“ 3

Под утиском дефицита од 1857 обраћа се већа пажња и на ове незгоде које долазе од „допунителних кредита." Да би се у будуће ти кредити избегли, одређује се сваком министру већ у буџету једна сума на непредвиђене потребе; после се све те суме спајају у један заједнички кредит на непредвиђене потребе, из кога црпу сви министри без разлике. Исто тако, постављају се извесна правила о уништавању допунителних кредита, односно о њихову пренашању у редовне кредите новог буџета. 4

1 СА (1857) 89.

2 СА (1853) 500, СА (1854) 538.

3 СА (1857) 89.

4 СА (1856) 440. СА (1857) 721. СА (1857) 89.

102

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА