Topola

Најзад, треба помеиути и „чрезвичајне трошкове". Ту спадају трошкови око угушења буна и завера, и трошкови изазвани Кримским Ратом. КарађорђевиРев режим био је заснован на једном преврату, и првих година морао се добро чувати да не буде срушен као што је био и заснован, а то је опет једним превратом. Ради тога трошило се много на бакшише турским великашима, на награде присталицама, на тајну полицију. 1 По једном, истина не врло поузданом рачуну, само угушење Катанске Буне стало је око 60.000 талираР Али много вишеод свега тога изнели су издатци изазвани Кримским Ратом. У опасности да не буде заузета аустријском војском, Србија се стала брже боље спремати за рат. Она је учинила велики напор да подигне народ на оружје, и да, тако реКи, преко ноК, створи један ратни материјал кога дотле није било. Набављају се пушке, лију топови, справља муниција у већим количинама. Регуларна војска држи се цела на окупу (дотле је само један део био у касарни, а други на отпусту, код куће). Тачан рачун о свима тим трошковима тешко је ухватити; завршни рачуни, по правилу, дају податке саМо о томе колико је од редовних војних кредита утрошено; што се тиче ванредних војних кредита, они се, у завршним рачунима, не воде одвојено од осталих ванредних кредита Министарства Унутрашњих Дела, него су помешани с њима под истим називом „чрезвичајних трошкова“. Али о војним издатцима тога времена можемо добити приближну представу по сумама које су у тадашњим буџетима предвиђане за војне потребе. Истина, све што је буџетом било одобрено, није се увек и потрошило, као што се опет, на основи „допунителних кредита“, трошило и оно што буџетом није било одобрено; ипак, буџетске цифре, упоређене једна с другом, показују ако ништа друго, а оно меру у којој су војни издатци расли. До 1852, на војску се просечно трошило 105.410 талира годишње. 1 Године 1853, војни буџет са свима издатцима (регуларна војска, артилеријска школа, страгарска барутана, оружнице) износи 185.273 талира; 1854, војни се буџет диже на 194.729, а 1855, на 195.055 талира. Године 1856, он скаче на 282.330 талира, један скок од близу 100.000 талира. Тада се јављају нове позиције: арсенал крагујевачки и лабораториум артилеријски; на само лафетирање топова предвиђа се 20.000 талира, а на ливење гвоздене муниције 73.773. Године 1857,

1 Преглед тих трошкова као прилог уз СА (1859) 1057.

2 Погледи на Кнежевину Србију 66.

* СА (1852) 520.

105

ФИНАНСИЈЕ