Topola

опет један скок од 100.000 талира: војни буџет износи 384.356 талира; али већ 1858 он се спушта на 280.321.' Од 1852 до 1858 војни је буџет скоро утројен. То нагло скакање војног буџета задало је последњи удар Карађорђевићевим финансијама.

Тако је стајало с расходима. Како с приходима? Приходи су се у главном, сводили на данак и ђумрук. Остали приходи мало су значили. Узмимо нпр. буџет за 1857: 2 од укупне суме прихода, која је прорачуната на 1,338.230 тал., на данак (свих врста, а не само на главницу) долази 907.950 талира; на ђумруке, 216.666, а на све остале приходе 213.626. Данак и ђумрук чине око 84% од целокупнога државног прихода.

Данка, у смислу непосредног пореза, било је четири врсте: главниЦа, чиновнички данак, бећарски данак, харач. 3

Главницу, која је износила пет талира, или, по старом рачунању, „дукат и цванцик“, плаћао је сваки који је имао непокретног имања, или се самостално бавио трговином или занатом (тј. није служио код другога). Главница није била чист лични порез, него мешавина измрђу пореза на личност и пореза на имовину. Општина је, истина, дуговала држави по пет талира „с главе на главу“, али то још није значило да је баш на свакога морала разрезати по пет талира. Од сиромашнијих она је могла узети и мање, под условом да од имућнијих узме у толико више. Пет талира били су само просечна сума данка. Али важно је да су то подешавање главнице према имовинском стању грађана вршиле општинске власти, које су главницу разрезивале и прикупљале. Државна власт није била прописала никаква правила, како 4те се ради плаћања главнице грађани делити на класе према својој имућности, него је оставила општинским властима да њихову имућност цене од ока.

Чиновнички данак није био данак на плату, него данак на непокретно имање. Ослобођени данка у свом службеном својству, чиновници су га морали плаћати у колико сопственици непокретности. Али тај данак на имање разрезивао се на њих друкчије него главница на обичне грађане. Они су га плаћали сразмерно вредности имања; ради чега су њихова имања била подељена на седам класа. За разлику од главнице,

1 СА (1852) 620. СА (1853) 501. СА (1854) 516. СА (1855) 582 СА (1856) 440. СА (1857) 721.

г СА (1856) 440.

5 За данак видети Ткаlас 232. Мита Петровик, Финансије и установе обновљене Србије I 328.

106

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА