Topola

који се из редовних прихода не би могли покрити; с друге стране, из те исте готовине имали су да се дају зајмови приватним лицима на основи непокретне залоге; она је, дакле, служила као капитал једној врсти хипотекарне банке организоване у самом Министарству Финансија. Због њене двоструке намене готовину је требало поделити на двоје: један део који ~ће се издавати на зајмове; други који ће се увек држати у готову новцу. Иначе, могло се десити да се путем хипотекарних зајмова сва готовина претвори у вересију, и резервни фонд испуни облигацијама наместо метала. У први мах изгледа да се помишљало на потпуно одвајање резервног фонда од зајмодавне касе. Једна сума од 900.000 талира била је остављена на страну, и из ње се нису давали никакви зајмови. Она се могла трошити само на изванредне државне потребе и на покривање дефицита. Али све што би се одатле узело, морало се, чим би то било вратити. 1 На зајмове из државне касе била је одређена једна друга сума, од 250.000 талира.Интерес од зајмова ишао је у ручну касу; он се јавља у буџету као редован приход; с тога, бар у прво време, суме издате на зајам не воде се као капитал резервне већ као капитал ручне касе.

Резервни је фонд имао да се умножава на тај начин што би се у њ уносили буџетски вишци. Али, под Карађорђевићем, место буџетског вишка који је резервну касу и створио, јавља се буџетски мањак. Сваки час је потребно да се из резервног фонда покрива дефицит; све је мање могућно да се узето врати натраг. Резервни фонд, каже се у једном акту Министарства Финансија, почиње се „знатно умањавати“. Затим, било је повређено оно правило да се из резервног фонда не чине зајмови. Године 1853 он је сведен на 830.114 талира, и од ове суме само се још 358.850 налази у готову новцу; остало је све вересија. 3 Важно је да се синтересомиззајмова из резервног фонда поступало као и с интересом од других зајмова; он је ишао у ручну касу, улазио у редовне приходе. У резервну касу враћао се само капитал, кад би се једном наплатио од дужника. Резервни фонд био је у опасности да буде нешто исцрпен дефицитима који су се одатле покривали, нешто развучен зајмовима које су одатле давали.

1 СА (1847) 117. СА (1848) 362. СА (1854) 370.

1 Уредба од 24 јуна 1851. Зборник VI 28.

3 СА (1854) 370.

111

ФИНАНСИЈЕ