Topola

тизма. Има једна ствар коју не треба заборавити. Поред све своје бирократске организације, режим је тај изашао из једне сељачке револуције и постао под том демагошком девизом, да држава не сме бити скупа, и да се благодати уставног живота огледају у малом порезу. Народ није био добио никаква политичка права, али му је био скинут један талир пореза, и под тим условом он је пристао да чиновници владају без њега државом. Успех и трајање саветске олигархије објашњује се поглавито тиме што она није ударала велике намете на народ, што је, у том погледу, била благ и умерен режим. Али баш с тога се и поставља питање, да ли би се олигархија могла одржати и онда, ако би се намети на народ морали повећати. Зар то не би био један разлог за саветску олигархију да покуша доћи у додир с народом преко Народне Скупштине, и зар Скупштнна не би могла своје одобрење нових намета уценити каквим политичким уступцима? И кад би се једном саветска олигархија упустила у та погађања и цењкања, зар би се уставобранитељски режим могао још дуго одржати у својој чистоти и потпуности? Св.-Андрејска Скупштина, која је тај режим срушила, сазвана је из извесних политичких разлога који с финансијским стањем земље нису имали никакве везе. Али, претпостављајући баш да тих политичких разлога није било, ми држимо да би, због финансијског стања земље, ипак морало доћи до Скупштине, и може бити до ублажавања уставобранитељске олигархије. Јер, са чисто финансијског гледишта, уставобранитељски режим није био више могућан. То је био режим пет талира, а с пет талира није се више могло владати.

114

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА