Topola

ГЛАВА II БОРБА КНЕЗА И САВЕТА

Односи између Савета и Владе нису никада били добри. Савет је увек хтео да се меша у министарске послове више него што је министрима било право. Отуда чести сукоби између Владе и Савета, који су неки пут постајали прави скандали. Један од најве Тих скандала те врсте десио се првих година Карађорђевићеве владе, 1846, кад је министар финансија, Павле СтанишиК, како изгледа, по налогу самога Кнежевог представника, отерао једну саветску комисију, која је била дошла да прегледа државну касу, и наредио да се скину печати које је она на државну касу ставила. 1 Али до 1852, до смрти Аврама ПетронијевиКа, ствари суишле како-тако. Искрено одан Кнезу, а с великим ауторитетом у Савету, ПетронијевиГ, као Кнежев представник, није допуштао да се сукоб између Кнеза и Савета сувише заоштри. После шегове смрти, дошао је за представника Илија Гарашанин, који је био сасвим у стању да његову помирљиву политику продужи, али Гарашанин је пао веК 1853. Њега је заменио Алекса СимиГ. СимиГ је био искусан, трезвен, у тешким приликама прибран и одлучан. Али, већ стар и тром, нимало гибак, немаран као какав стари турски паша, он је пуштао да ствари између Кнеза и Савета иду како иду. Онда кад треба лично доГш у Савет и усменим путем изгладити разлике између Кнеза и Савета, он не долази, и више из инертности него због чега другог даје се обртати од Кнеза противу Савета како Кнез хоКе. На тај начин те две ривалне власти остају без посредника који би умеравао и мирио. ТешкоТе се јављају одмах. На неколико месеци после Гарашаниновог пада, Кнез се жали свом представнику СимиТу да му је „непоштење и угурсузлук ови људи (саветника) додијао“, и да му је немогуће више на уштрб свога права и „на штету земаљски интереса трпити ји“. 2 Али у томе наступа Кримски

1 СА (1846) 433.

2 ДА. Заоставштина Алексе Симића. Кнез Симићу 11 октобра 1853.