Topola

Рат. Србија је у опасности да буде увучена у руско-турски рат, и да буде војно заузета од Аустрије. Док те опасности трају, Кнез и Савет остављају на страну своје свакодневне свађе и раде доста сложно. То је било једно „опште помиреније“, како се онда говорило.

Али то помиреније није било дугог века. Чим је непосредна опасност од аустријске окупације прешла, пре него је Кримски Рат и окончан; док се још није знало какве Те последице он имати за Србију, почетком 1855, стара кавга између Кнеза и Савета почиње наново. У страху од аустријске окупације, сва је регуларна војска била позвана у касарну, и један део непокретне касе пренесен из Београда у Крагујевац. Почетком 1855, Савет тражи да се непокретна каса врати у Београд, и да се једна половина регуларне војске отпусти кући. Кнежеви пријатељи сматрају ово као прве „неслогом дишуће“ кораке Савета. 1 Али убрзо затим долазе слични кораци Кнежеви.

Марта 1855 Кнез покреће питање о несагласности између Устава и Саветског Устројства. Ово је питање имало своју историју. Још 1848 Кнез је био поставио за председника Савета Стефана Стефановића Тенку. Савет није имао ништа противу Тенкине личности, али је налазио погрешку у томе што Кнез није претходно питао Савет за мишљење. По § 3. Саветског Устројства, за председника Савета важило је исто правило које и за обичне Саветнике, а то је да га Кнез не може поставити без пристанка Савета. На ово Кнез је одговорио да сваки ко постане саветником, самим тим добија квалификацију иза председника; да Устав не говори ништа о томе да се при постављању председника мора тражити и пристанак Савета; да у опште постоји несагласност између Устава и Саветског Устројства, и да би требало да Савет доведе у склад та два закона. Савет није одговорио Кнезу, и ствар је остала на томе. После читавих седам година, марта 1855, Кнез изненада поручује Савету преко његовога председника, да он још чека одговор Савета на онај акт од 1848 којим је тражио да се Саветско Устројство .поправи, тј. доведе у склад с Уставом. То даје повода Савету да се обрати Кнезу једним дугим актом од 15 марта 1855. Он опет тврди да Кнез не може натурати Савету за председника некога кога Савет не би хтео. Председник Савета мора уживати поверење не само Кнеза него и

1 ККТ. Капућехаја представнику 27 фебруара и 3 марта 1855. СА 1855) 28 и 31.

136

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА