Topola

спор изнесе пред Порту на решење.' Дакле, то није више наше унутрашње питање које се Турака не тиче; Савет сада отворено тражи да се Порта умеша.

Кнез не одговара на овај акт. Службеним путем он не износи пред Порту свој спор са Саветом. Нил Попов тврди да је почетком 1856 (наведени акт Савета писан је крајем 1855), Кнез тајно поднео султану на одобрење један нацрт новога Устава. Исто је тако урадио и Савет од своје стране. По Нил Попову, Кнез је у свом пројекту тражио да му се да право да по вољи поставља и мења министре и саветнике. Савет, опет, у свом пројекту остао је у главноме при дотадашњем стању ствари. Карађорђевњћ је тражио да га султан призна за наследног кнеза. Савет је тражио да се Карађорђевић збаци. 2 Али ни Кнез ни Савет нису успели да покрену Порту на какав било корак. Она је оставила да се српске ствари саме од себе размрсе.

У овој распри између Кнеза и Савета, Савет је, с теоријског гледишта, био у бољем положају. Кнез се, истина, позивао на Устав, а Савет само на своје Устројство, али слаба је тачка Кнежевог положаја била у томе што је то Устројство, које је он напао као неуставно, трајало ве4| годинама. Питање о његовој уставности било је одвеК касно постављено, онда кад је то Устројство могло изгледати освештано временом. Што је главно, Кнез није смео никако одреКи поштовање једном закону под изговором његове неуставности. На тај начин, изишло би да чисто од његове воље зависи које ће законе вршити, а које не; довољно би било да један закон огласи за неуставан, па да одмах буде разрешен обвезе дата врши. С формалног гледишта, Савет је био у праву кад је тражио да се питање о уставности његовог Устројства изнесе пред Порту. Кад се Кнез и Савет нису могли сложити о уставности једног закона, онда, одиста, није остајало ништа друго него апеловати на Порту, која је даровала Србији Устав од 1838, и с тога најпре била позвана да каже да ли се известан закон слаже с тим Уставом.

Али, ако су ствари тако стајале с теоријског гледишта, с практичног гледишта победилац је, бар за овај мах, био Кнез а не Савет. На крају крајева, Кнез је био успео да једног несаветника постави за министра, и Савет ннје могао ништа

1 ЊПет.

- Нил Попов, Србија и Русија IV 345.

140

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА