Topola

свега овога Совету ни мало.“ Што се тиче Кнежеве изјаве да скида са себе одговорност за штетне последице саветске одлуке, Савет примећује да нема веКе власти од Кнеза на коју би Кнез могао пребацити одговорност. Он је могао не потврдити саветску одлуку о КнежевиКу, али кад ју је потврдио, он мора понети сву одговорност за њу. Он не може проглашавати рђавом једну одлуку коју је потврдио, и ако није морао. 1 Главни секретар Савета Јаков ЖивановиГ писао је тешким замршеним стилом, као да је мислио на страном а не на српском језику; али он је имао велике полемичке способности и вештину стегнутог аргументисања; овога пута, он је Кнеза Александра, у дијалектичком смислу, сатерао у Кошак. Ипак, оно што је било главно у Кнежеви-ћевој афери остало је непоменуто у званичној преписци између Кнеза и Савета. Кнез је у спољашњој политици нагињао Аустрији; саветници су, с малим изузетком, били противници Аустрије. КнежевиК је био обележен као дворски љубимац и аустријски агент, и Савет се бојао да његова мисија у Бечу о којој је Влада тако нерадо давала обавештења, нема за крајњи циљ да нас веже за Аустрију. То је био прави узрок што је та мисија наишла на такву опозицију у Савету. 1

Од прилике у исто доба кад и КнежевиТева афера, пада и распра између Кнеза и Савета око поверљивог кредита. Од неколико година, Министарству Иностраних Дела одобраван је на поверљиве циљеве кредит од 3.000 дуката. Априла 1855, Кнез је известио Савет да је тај кредит исцрпен, и тражио да му се одобри још хиљаду дуката. Савет је ту суму одобрио, али под условом да Влада реферише председнику Савета о свима издатцима из поверљивог кредита. Влада на то није пристала, и то је дало Савету повода да из буџета за идуГу, 1856 годину, сасвим изостави поверљиви кредит од 3.000 дуката. Влада је била остављена без диспозиционога фонда иу будуће за сваки поверљиви издатак морала тражити нарочито одобрење од Савета. 2

Најзад, 1855, био је још један сукоб између Кнеза и Савета тим поводом, што је Кнез у Брестовачкој Бањи, где је обично проводио лето, почео дизати неке грађевине на државној земљи. Савет је нашао да је Кнез погазио закон и присвојио себи државну земљу. Притешњен саветским протестима, Кнез је морао најзад изјавити да те грађевине које је

1 СА (1855) 695.

2 СА(1855) 201 и582. —ДА. Заоставштина Алексе Симића. Листа 25.

144

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА