Topola

требе које Влада чини премештањем чиновника. Опет једно питање у коме изгледа немогућно доћи до сагласности између Кнеза и Савета. 1

Једном врло озбиљном сукобу између Кнеза и Савета дала је повода и Кнежеви-ћева мисија у Бечу. С пролећа 1855, Тимотије КнежевиТ, начелник одељења у Кнежевој Канцеларији, био је послат у Беч у некој дипломатској мисији, о којој је Савет извештен тек накнадно, кад је требало платити Кнежевићев трошак у Бечу. ОдобравајуТи потребан кредит, Савет је приметио да је место КнежевиТа који се бавио у Бечу као неки тајни Кнежев агент без службеног карактера, требало послати једнога службеног представника Владе; по мишљењу Савета, бављење таквог агента у Бечу као што је КнежевиТ било је „сујетно". Али о мишљењу Савета није се водило никаквог рачуна, и после извесног времена Влада је дошла и тражила од Савета нов кредит за Кнежевића. Овога пута Савет одобрава кредит с муком. Он замера Влади да је без знања и одобрења Савета отворила једну агенцију у Бечу, и решава да се Кнежевић одмах позове натраг. Кнез одговара да Савет „неодобравањем оваки и овом подобни уместни и нуждни предложења касателни власти више обштој ствари и благостању земље наудити може, нежели што је уштеђење потребног к таквој цељи трошка принети у стању, и да, при таквим окресностима Попечитељство Инострани Дела није у стању послове своје дипломатичке онако, као што би надлежно и пожелателно било, извршивати а камо ли јошт да се спољашње и унутрашње одношење земље ове унапредује.“ Ипак Кнез потврђује одлуку Савета о Кнежевићу, али изјављује да скида са себе одговорност за последице које би отуда могле произаћи. Одговор Савета спада без сумње у најоштрије акте које је то тело упутило Кнезу. Савет енергично одбија од себе Кнежеву осуду. Влада се никада није потрудила да обавести Савет о потреби Кнежевићеве мисије; тек пошто је Кнежеви-ћ био послан у Беч и учинио тамо трошак који је требало платити, Влада је нашла за потребно да се обрати Савету. Је ли пак задатак Савета да одобрава издатке пошто се, а не пре него се учини? Да ли, по Уставу, Влада може сама, без договора са Саветом, решавати питања која се тичу општег благостања? Да ли је Влада „искључително заузела све знање и све родољубије не оставивши од

1 СА (1855) 210.

143

БОРБА КНЕЗА И САВЕТА