Topola

држала да се из народа неће добити много, ако власт не навали, јер, како се онда говорило, у нашег народа није развијено осећање историјске благодарности. С тога се дошло на мисао да се купљење прилога повери полицијским и општинским властима. У распису који им је ради тога упутило Министарство Унутрашњих Дела, о Карађорђевом споменику говорило се као о „предпријатију обштенародном.“ У вези с тим, и митрополит је препоручио свештенству да у давању прилога предњачи осталима; ради веће сигурности, митрополит је израдио тарифу колико ко, према свом чину, ваља да приложи: протојереји и намесници два до три дуката, пароси по један дукат, или, ако су сиромашнији, три до шест цванцика. Ова упуства министра унутрашњих дела и митрополита, полицијске власти и свештенство разумели су тако, да треба свом силом навалити на народ да се од њега добије што више прилога. На тај начин, прикупљено је у целој земљи преко 24.000 дуката; 1 прилози за Карађорђев споменик били су постали једна врста намета. То је и дало повода Савету да се умеша. Карађорђев споменик, писао је он Кнезу, неће бити „споменик љубави“ него „споменик мржње“, јер се не диже добровољним него изнуђеним прилозима. Ради тога споменика Влада је ударила нов намет на народ, што је не само неполитично него и неуставно, јер се намети не смеју установљавати без пристанка Савета. Савет је тражио да се опозову расписи министра унутрашњих дела и митрополита; да се министар узме на одговор за свој „противзакони поступак", а митрополит упути да се не меша у ствари које га се не тичу. 2 Држање Савета морало је дубоко увредити Кнеза: Карађорђев споменик имао је да буде само једно средство династијске агитације; Савет се правио као да не види у чему је ствар, и покушао да све настојавање власти око тога споменика обележи као безакоње. Није било могућно бити мање династичан него Савет у овој прилици.

Афера Александра Трипковића дала је исто тако повода једном оштром и врло саблажњивом сукобу између Кнеза и Савета. 3 Кнегињин теча, Трипковић је, крајем 1854, био постав-

1 СА (1860) 360.

2 СА (1857) 211.

3 О овој афери видети Нил Попов, Србија и Русија IV 494. СА (1857) 218 и 265. Грујић 24 августа 1857; затим Акт оптужбе противу кнеза Александра Карађорђевића, који се налази у његовим „Записима“. Гарашанин 25 јула и 6 августа 1857.

146

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА