Topola

љен за начелника округа црноречког. Он је већ имао рђав глас као чиновник некоректан и осион, али у Зајечару он је надмашио себе сама. Његова је главна кривица била у томе што је повратио Уставом забрањени старешински кулук, и нагонио народ да ради на његовом домазлуку. Народ му је чувао и хранио стоку, дизао кошеве, чак морао саградити један летњиковац, о коме су се после чуда причала и који је, у народној причи, добио име „куле.“ Кад су на Трипковића стале стизати тужбе из народа, Савет је енергично тражио да се тај начелник преда суду. Кнез га је упорно бранио. Кнезу његов рођак ТрипковиК није могао изгледати онако црн као осталом свету; осим тога, он је јамачно држао, не сасвим без разлога, да се на ТрипковиТа не виче толико што је крив колико што је његов рођак, и да је с тога његова дужност да га узме у заштиту. ТрипковиТа су, најзад, морали предати суду, али, док се до тога дошло, било је неколико судара између Кнеза и Савета. И нпр. кад је Савет тражио акта Трипковњћеве кривице, министар унутрашњих дела није хтео да их пошље, први случај под Уставом од 1838 да је један министар одбио овакав захтев Савета. ТрипковиКева ствар није окончана његовим стављањем под суд; из ње се одмах изродила друга једна ствар, тзв. ствар Видојева. Видоје ИвковиК, трговац из Зајечара, био је главни тужилац ТрипковиКев, и Кнез, кад је под притиском Савета дао свог рођака под суд, гледао је да свој углед спасе бар на тај начин што Те се осветити Видоју. Видоје буде оптужен за подбуњивање народа противу власти, и стављен под кривичну истрагу. Он затражи код Савета заштите од полиције. У исто време кад Видојева жалба, дошло је у Савет и писмо министра унутрашњих дела да се та жалба одмах њему пошље. Али Савет је не пошље министру него право Кнезу, сматрајуТи да је једна жалба противу полиције у исто време жалба противу министра унутрашњих дела, и да министар не може бити по њој непристрасни судија. СпроводеКи Видојеву жалбу Кнезу, Савет га је молио да сам целу ствар испита. Али то није ништа помогло. Видоје би притворен и окован, а Савет укорен што је његову жалбу доставио Кнезу а не министру. Код суда се, међутим, поставило питање да ли се Видоје може пустити да се из слободе брани. Првостепени је Суд био решио да се Видоје не пусти из притвора, а Апелациони Суд, да се пусти. С нестрпљењем се чекало шта ће рећи Врховни Суд. Овај је, прво, једногласно решно да се Видоје из слободе брани, па онда, под притиском

147

БОРБА КНЕЗА И САВЕТА