Topola

сукобљавали више или мање у сваком питању које је могло бити спорно. Сама по себи, та питања нису морала бити врло важна, али због тога што су и Кнез и Савет уносили у њих много страсти и љутње, она су убрЗо добијала велику символичну вредност као питања у којима треба да се одмери снага та два противника. Због те символичне вредности, и Кнез и Савет упињали су се да пошто-пото победе, због чега су и један и други чинили ствари које иначе не би чинили. Кнез је бивао осион и није водио рачуна о закону; Савет је опет тумачио закон сувише строго, борио се противу Кнеза шиканом, и писао му увредљиво охолим тоном. Јарост у коју су ови сукоби доводили Кнеза и Савет, све се теже стишавала; она је остављала увек горчине иза себе, и њени су се жучни остатци, најзад, толико накупили да су Кнез и Савет постали један другом стално мрски. Код њих се било створило уверење, „да овако више не иде“, и да се један од њих мора уклонити. Њихово морално стање било је врло опасно; сваки је имао у себи сувише накупљеног једа и мржње, и катастрофа је могла сваког часа наступити.

У овим сукобима између Кнеза и Савета, има једна ствар која потребује објашњења. То је извесна смеоност коју је Кнез показивао, и која се није много слагала с његовим карактером. Изгледало је као да је он од некога окуражен. Ко је стајао иза њега?

У оно време сумњало се да иза Кнеза стоји Аустрија. Интимни односи између њега и њеног консула, Теје Радосављевића, падали су у очи. РадосављевиТ је долазио у Двор неколико пута преко недеље, или чак и сваки дан. 1 Остали консули махом су се ограничавали на званичне посете. Пруски консул у Београду писао јемаја 1836; „Аустријски консул не пушта ни за тренутак Кнеза из очију, и уме сваком приликом да му свој савет натури, и Кнез веК ништа и не предузимље док не запита Радосављевића 11 . 2

Било је примећено чак и у канцеларијама Великих Сила да аустријски консул у Београду ужива изузетан положај. Почетком 1857, француски амбасадор у Цариграду, Тувнел, замера нашој Влади да одликује аустријског консула више него француског, и говори нам о жељи Француске „да ничији стран

1 ККТ. Представник капућехаји 14 марта 1857.

2 Ранке, Србија и Турска у XIX веку 397.

149

БОРБА КНЕЗА И САВЕТА