Topola

уплив не продре у Србију' која тако љуби своју унутрашњу слободу“. 1

Изузетни положај Радосављевићев стајао је у вези с променом наше спољашње ситуације после Париског Мира. Дотле, ми смо се налазили под једним рђаво дефинисаним руским протекторатом. Учинивши крај руском протекторату, Париски Мир ставио нас је под заједничку гарантију Великих Сила. Могло се мислити да Велике Силе, из саревњивости, неће допустити једна другој никакво сувишно мешање у српске послове, и да ћемо ми, под њиховом заједничком гарантијом, бити много самосталнији него под руским протекторатом. Али у пракси, бар у први мах, испало је друкчије. Чим је престао руски утицај у Србији, настао је аустријски. Најближа Србији и највише заинтересована у њеним стварима, Аустрија се пожурила да заузме у Србији онај протекторски положај који је Русија морала да напусти. Остале Велике Силе, које су на руски протекторат биле тако саревњиве, остављале су Аустрији одрешене руке у Србији. Руси су нам говорили: „Скинули сте наш секвестар, али се одма другом продали; Аустрија вам зло ради а Запад је у том пушћа да чини шта оће“.-

Велика већина наших политичара сматрали су зависност од Аустрије као народну несрећу, и држали да се треба свима силама борити против аустријског утицаја. Кнез, међутим, подао се том утицају одмах. Постојала је сумња да је он имао неког договора с Аустријом још за време Кримског Рата, онда кад је њена војска била прикупљена на нашој граници и претила да нас окупира 3 ... Новембра 1854 Гарашанин јавља Мариновићу да је аустријски консул Радосављевић отишао у Беч да оданде донесе „устменог царског опроштаја и благоволенија;“ да Радосављевић има великог утицаја на састав новог министарства: „овог хоћу, овог нећу,“ —и да су наша господа врло поплашена од ове нове појаве". 4 Децембра улазе у Владу два човека која су важила за аустрофиле: Стеван Книћанин, који постаје министар унутрашњих дела, и Алекса Јанковић, који постаје министар правде. По казивању аустријског амбасадора у Царнграду, ова је промена у Влади била извршена по претходном споразуму између Кнеза и БечаА

' ККТ. Капућехаја представнику 25 фебруара и 27 марта 1857.

2 Гарашаннн 10 јула 1856.

3 ДА. Заоставштина Алексе Симића. Листа 25.

4 Гарашанин 25 и 27 новембра 1854.

5 ККТ. Капућехаја представнику 6 јануара и 3 фебруара 1855.

150

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА