Topola

Савета да своју власт прошири преко Устава и да се начини олигархијом. Николајевић је био противник олигархије; он је држао да, код нас, власт не треба растурати већ прикупљати; нарочито, у критичним тренутцима Кримског Рата било је неопходно потребно да се власт усредсреди код Кнеза. Та наша тежња за „многовластијем“ коју Савет представља, само је доказ оне политичке незрелости која се опажа код свих словенских народа, и због које ти народи тако тешко долазе до своје самосталне државе. „Мени се чини,“ писао је он, „да је у нас сама природа укоренила неку несреТну неспособност к самоуправленију и независимости. 11 Он је желео једнога јаког владаоца који Ке сузбити анархистичке склоности нашега народа оличене у Савету; без таквог владаоца, он је био склон да очајава о нашој државној будућности. Историк по својим студијама, песимист по свом основном расположењу, НиколајевиТ није могао у унутрашњој политици бити ништа друго него консервативац. 1

За разлику од Александра НенадовиКа, НиколајевиК је имао политичких идеја, али је био без довољно политичке енергије. Као министар унутрашњих дела, показивао је доста реформаторског духа, и у мирним временима вероватно би нешто и учинио. Али он је био министар усред најжешгћег сукоба између Кнеза и Савета. Од њега се нису тражиле поправке у законодавству, него се тражило да у једној борби на живот и смрт води Кнежеве присталице противу Савета. За тај посао он није био, и зато се десило да му његов мање способан али много енергичнији колега Јеремија Станојевић преотме пресудан утицај у Влади. За наше још сурове политичке борбе Николајевић је био сувише добро васпитан и благородан. У Грујићевим „Записима“ има неколико места о Николајевићевом понашању на саветским седницама: он је био замишљен, ћутљив, изражавао се кратко; изгледало је као да на сву вику Саветске опозиције само слеже раменима. Од једнога политичког вођа тражи се нешто више а не само слегање раменима.

Таква су била та два човека из Кнежеве родбине, Ненадовић и Николајевић, који су имали још највише утицаја на Кнеза. Али и ако се у својој борби са Саветом Кнез ослањао поглавито на родбину своју и своје жене, он се није ослањао

1 ККТ. Капућехаја представнику 25 августа, 1 септембра, 6 октобра 1855.

155

БОРБА КНЕЗА И САВЕТА