Topola

имао укуса за старе антикварске ствари, и врло нерадо улазио у политику. Он је имао као неки страх од живота, једну скромност, снебивљивост, повученост у себе сама, једну меланхоличну црту која је као предсказивала онај акт самоубиства којим 4те окончати свој живот. Као младић, он је певао:

Вечности рајска, Кад -ћеш души тужној, Покоја жудној, Отворити двери?

Таква једна душа „покоја жудна“ он је изгледао и онда кад је био на врхунцу своје каријере, и важио као прва личност на Двору.

Његови погледи на нашу спољашњу и унутрашњу политику имали су извесну ширину и одавали историка у њему. За време Кримског Рата код нас су владала три гледишта на нашу спољну политику: једно, да се држимо с Русима до краја, па ма најзад с њима и пропали; друго, гледиште Гарашаниново, да напустимо Русе и приђемо Француској, која Ке још боље бранити нашу самосталност него Русија; треће, гледиште Кнежево, да изађемо насусрет Аустрији, која жели да наместо руског утицаја у Србији утврди свој. У својој спољашњој политици НиколајевиТ није био ни Рус ни Француз ни Аустријанац. Он се бојао да после уништења рускога протектората не дође под питање и сама наша самосталност, јер смо и сувише мали народ да бисмо се без заштите једне веће државе могли одржати. По његову мишљењу, спас је за нас био у томе да се, после губитка рускога протектората, што чвршће вежемо за Порту. Турска није могла ни мислити да нас наново покори; међутим, њено врховно господарство над нама било би јака сметња за чије било нападе на нашу самосталност. Кад већ не можемо да будемо без нечијег туторства, онда је турско туторство најбоље, јер најбезопасније; турско би туторство било само формално, док би туторство сваке друге силе било стварно. 1

У унутрашњој политици, Николајевић је желео да се Савет ограничи на чисто законодавне послове. По његову мишљењу, саветнике је требало да поставља Кнез; само у „тиранским револуционарним републикама 11 , законодавно тело само своје чланове бира, као што би Савет хтео код нас да заведе. Сукобе између Кнеза и Савета Николајевић је објашњавао тежњом

1 ККТ. Капућехаја представнику 31 јануара 1855.

154

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА