Topola

Тек тада почиње се судити по писаним законима; тек тада судска се радња подводи под тачно прописане законске форме. Тада се издаје први грађански законик, и први законик о гра■ђанско-судском поступку; тада се први пут, у правом смислу речи, организује вишестепено судство. Ма колико погрешна у појединостима, уставобранитељска организација суда ухватила је оно што чини суштину модернога судства. Што се тиче њених мана, оне се одмах, на нрви поглед, виде. Она је премашала способности тадашњега судског особља. Уставобранитељски суд претпостављао је правно образоване судије; њему су пак стављени на расположење људи неписмени, или једва школовани, или, ако с вишом спремом, онда са спремом философском или богословском, али не правномМеђу тадашњим судијама правник је једна реткост. Тако се добио један суд који је без правника имао да суди по правним принципима и да ради по правним формама. Такав суд морао је функционисати рђаво.

Али рђав лични састав уставобранитељског суда није био његова једина мана. Он је патио још и од сувишног формализма. Сваки зна да судске радње не може бити без извесног формализма, и да је тај формализам једно јемство за њену правилност. Исто тако, извесно је да су критичари уставобранитељског суда претеривали у нападима на његов формализам; они су му замерали за његова рочишта, за његове апелате и рекурсе (све нове ствари у оно време); али ко данас не увиђа да су то ствари без којих ниједан суд, који хоТе да је суд, не може бити. Ипак, пошто се све то каже у одбрану уставобранитељског суда, мора се признати, да они који су критиковали његов формализам као сувишан, нису говорили сасвим без разлога. Кад се има на уму, да су у уставобранитељско време веКину парница чиниле ситне сеоске задевице око границе имања и зеленашки дугови, онда одиста изгледа да је за те парнице било сувише формализма, сувише рочишта и сувише протокола, а нарочито, сувише инстанција. Један сувише компликован и фини судски апарат био је стављен у покрет да расправља примитивне свађе „око трња“, као што је рекао Книћанин, и да суди по тужбама за дуг које је подносио какав механџија зеленаш. Као год што је постојала извесна несразмерност између уставобранитељске организације суда и спреме судија, тако је исто постојала извесна несразмерност између организације суда и важности оних спорова који су долазили на суђење.

27

с У д