Topola

је докле се год могло, чак и противу најтежих оптужби. 1 У почетку његове владе, чиновници су, бар за крупније кривице, предавани суду и кажњавани; али у току времена дошло се дотле, да се „под суд дају само они чиновници који се не воле. Други који су већма криви, остављају се на миру, или највише премештају се на друго место где су још гори“.- Под таквим околностима није могло бити говора о чиновничкој дисциплини.

Да би чиновници добро слушали и да се не би осилили, потребно је да имају једног и то јаког господара. Са слабом и пбцепаном врховном управом, чиновништво не може бити добро. Под уставобранитељским режимом, врховна је управа била слаба и поцепана. Кнез је био у завади са Саветом; сам Савет подељен на фракције. Те завађене стране у врховној управи вукле су свака к себи чиновништво, старале се да га задобију унапређењима и гледањем кроз прсте. У том времену које се обично замишља као бирократски строго, био би само један човек од праве бирократске строгости; то је Илија Гарашанин. Што год је било реда и озбиљног држања у уставобранитељском чиновништву, његово је дело. Кад се он уклонио из владе, чиновништво је само мажено и кварено.

За добру бирократију тражило сетроје; (1) створити чиновништву сигуран правни положај; (2) развити његове професионалне способности; (3) држати га под чврстом дисциплином. Под уставобранитељима био је испуњен само први од ова три услова.

1 Примери код Нил Попова, ор. сЦ. IV 495; затим у Грујићевим Записима Акт оптужбе Кнеза Александра.

2 Гарашанин П августа 1857.

46

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА