Topola

ГЛАВА III ШКОЛЕ

Суд је она установа на коју су уставобранитељи обраГали главну пажњу. После суда одмах долази школа. Има један чисто формални знак по коме се то познаје. Од целе унутрашње управе само су суд и школа одвојени и организовани у засебно министарство: попечитељство правосудија и просвештенија. Све остале гране унутрашње управе остају помешане у једном истом министарству: попечитељству внутрењих дела. Ту је полиција, ту санитет, ту грађевина, ту економна управа, ту чак и војни послови. Ако је један министар довољан за толике и тако разноврсне послове, то може бити само с тога што се на њих не обраћа нарочита пажња као на суд и на школу.

Интересовање за школе сасвим је разумљиво. Ново уређење суда и ново уређење управе претпостављало је писмене, школоване чиновнике. Од чиновника се тражи да суде и управљају по писаним законима, што значи да у будуТе чиновници морају бити писмени. Да би се дошло до писмених чиновника морају се отварати школе на све стране.

Уз то су дошли и аустријски Срби да потребу школе нарочито истакну. То су били школовани људи, који су знали важност просвете, чак били склони да је прецене. Врло рано, на неколико година после Милош-Марашлијине погодбе, кад је Милош одиста имао пречег посла, они су желели „да Милош подигне типографије, да помаже књижевнике, да диже школе и „алтаре музам“, „да се сви путови у Сербији наукама отворе,“ те да и она добије „своје Солоне, Ликурге, Демостине, Аристотеле, Страбоне, Омире, Виргилије и проче 1111 . 1 Они су хтели да од Србије пре свега другог начине огњиште науке и уметности, и зато, кад су по Милошеву паду до-

Михаило Гавриловић, Милош Обреновић I 367.