Topola

жава још није била у стању учинити. Испрва, она је оставила општинама да подижу основне школе ако хоће и ако могу. Преко својих власти она је уверавала општине о корисности школа, али их на отварање школа није натеривала. Тако је трајало до закона од 1857. Овај повлачи разлику између општина с четири стотине домова и општина с мање од четири стотине домова. Прве су имале право да им се учитељ плаТа из школскога фонда; друге то право нису имале, из чега изилази, да је општинама испод четири стотине домова и даље остављено на вољу да ли Те имати основну школу. Докле је год било могућно да поједине општине буду сасвим без школе, о обавезној основној настави није било ни мислити. 1

'Тако је било с основним школама. Како са средњим школама? За разлику од основних, средње су школе падале на државни буџет. Под Карађорђевићем шостоји једна виша гимназија, као и под Милошем, али не у Крагујевцу, него у Београду, и не с пет него са седам разреда. Уз то три полугимназије, као и под Милошем, али не с два него с четири разреда. Под уставобранитељима, дакле, број гимназија није повећан; гимназијама које су веТ постојале, додавани су нови разреди, али нове гимназије нису отваране. Главна заслуга уставобранитељског режима за гимназије састоји се у томе, што им је дао законско уређење. Раније, о настави у гимназијама није било никаквих законских прописа. Шта Те се и како предавати, зависило је од Министарства Просвете, а донекле и од самих наставника гимназијеЗ Један сталан и за све гимназије једнак програм прописан је први пут законом о устројенију јавнога училиштног наставленија од 1844. 3

Још под Милошем, 1838, покушано је једним министарским упуством да се гимназији да хуманистички карактер. По том упуству, латински се језик, истина, није учио, али се учио старо-грчки; поред тога предавала се реторика и поетика с практичним вежбањима; древности грчке и латинске. 4 Закон од 1844 развија потпуно оно што је упуство од 1838 садржавало само у клици. Циљ је гимназије, по том закону, да „младеж науком к човечности узводи“; с тога ученике треба „внимателне чинити“ на све оно „што у њима пробуђује и крепи чувство и мисли за све, што је добро и лепо.“

1 Милићевић, ор. сЦ. 31.

2 Стојан Новаковић, Јован Стеријин Поповић 40.

3 Зборник II 315.

4 Милићевић, ор. сгћ 68.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА БЛАДА