Topola

Последња два разреда гимназије називају се, према томе, „разреди човечности“ (ћигпашога). У „наставленију“ од 29 јануара 1845/ латински се језик означава као најглавнији предмет после српскога језика; „будући се језик и књиге класичне древности сматрају као основ сваке учености, и као средство не само душевне силе младића покренути и изоштравати, него њега и за све остале науке предуготовити.“

У разредима човечности учи се, између осталога, реторика (њено име носи први разред човечности), поетика (њено име носи други разред човечности), толковање стихотвораца, митологија, древности словенске, грчке и римске. Митологија се учи због своје „велике важности у појезији народа“. 2 Од латинских писаца читају се Цицерон, Цезар, Тацит, Светоније; „избор елегија Овидијевих, Тубулових и Проперцијевих, друга песма Виргилијеве „Енеиде“, избор из Овидијевих „метаморфоза“, једна комедија од Плаута и избор из Хорацијевих ода и писама." Из немачке књижевности тумаче се „избрани састави од Хердера, Виланда, Енгла, Гетеа и Лесинга, у поетичном слогу пак избор песама од Клајста, Фоса, Шилера и теже од Клопштока; Гетеов епос „Херман и Доротеа“ и трагедија каква од Шилера у изводу“. 3

Творац закона од 1844 био је наш познати песник и драмски писац Јован Ст. Поповић. 1 Поповић је искрено веровао у васпитни значај књижевности; из тог разлога, у својим стиховима он је тако дидактичан, а у овом гимназијском програму тако поетичан. По његовој замисли, као и по замисли ондашњих образованих Срба из Аустрије, циљ је гимназије био да латинским и немачким језиком и књижевношТу уздигне шумадијску сељачку децу до човечности, тј. до оног идеала образованости који је у западној Европи постао у доба аристократске културе. Али све је ово остало само жеља. Наше хуманистичке гимназије биле су хуманистичке више по имену него у ствари. Оне су биле далеко од изврсног уређења језуитских колежа; њиховим наставницима оскудевала је ученост и књижевни укус језуитских отаца исто толико колико и њихова спољашња углађеност и онкција. Класична настава у нашим гимназијама састојала се у томе што су ђаци натеривани да на-

1 Наведено код Милићевића, ор. с!г. 76.

- Ђорђе Малетић, Историјски развитак гимназије Београдске, Гласннк Српскога Ученог ДруштваХХlУ 148.

* Малетић, ор. сћ. 145. 4 Новаковић, ор. сћ. 40.

ШКO Л Е