Topola

Пошто смо видели основне и средње школе, остаје да видимо још и лицеј, који се уздиже над свима школама. Основан 1838 уз гимназију, одвојен 1839 од ње као нека виша школа, лицеј постоји до 1841 без икаквога стручног обележја. У њему се, у року од две године, слушају најразноврсније ствари: философија, општа историја, математика, геометрија, физика, природно право, статистика Европе, немачки језик, француски језик, толковање јеванђеља, и цртање. Године 1841, на лицеју се отвара прва година права, и тиме уводи нека стручност у његову наставу. Али његов дефинитиван карактер, бар за известан број година, утврђује се тек законом од 1844, којим су и гимназије биле уређене. 1

По том закону, лицеј се сматра као „велико училиште“, у коме се предају „више науке.“ Он садржи два одељења: философско и правно. Свако траје по две године. Правно је одељење стручна школа, зачетак правног факултета. Философско одељење не може се сматрати као стручна школа; то је као неко продужење гимназије (која је у то време имала само шест разреда). Ту се уче опет општи предмети као у гимназији, који се од гимназијских предмета разликују тиме што су виши и тежи. У пракси, философско одељење не важи као само собом довољно; пошто се сврши философија, иде се даље на права. Тек је свршени „правослов" свршени лицејац у правом смислу речи. 2 У ствари, закон од 1844 био је преполовио гимназију: прва два разреда оставио у гимназији као разреде човечности, а друга два пренео у лицеј као философско одељење. На лицеју био је само један факултет, и то правни. Што сетај факултет установио пре свију других, сасвим је разумљиво: у једно време кад је почињао рад на организацији судства и администрације, за правницима је била најпреча потреба.

Философско одељење схваТено као једно опште одељење, није могло имати будуЕности. Правни факултет напредовао је стално. Од 1848, од повратка првих питомаца, на њему се јављају професори од вредности; 1848 Димитрије МатиТ и Коста Цукић; 1850 Ђорђе ЦениЕ и Рајко Лешјанин; 1853 Владимир ЈакшиК; 1854 Никола КрстиК. Године 1850 додаје се још једна година права; од тога тренутка течај на нашем

1 Милићевић, ор. сР. 113. — Зборник XXX 263. Коста Бранковић, Развитак Велике Школе (1865) 6.

2 Бранковић, ор. с!1. 11. СН (1860) 28.

ШКO Л Е