Topola

Магазиновић... Године 1846 шиље се опет десет питомаца; 1849 поставља се правило да се свако упражњено место питомачко одмах попуни; 1858, на страни се налазе двадесет и три питомца. На питомце је, 1839, било одређено 2000 талира; 1857, на питомце, рачунајући ту н војне питомце, троши се 13.550, а без војних питомаца 8550 талира. 1

Питомци се не шаљу на страну ради чистенауке; нашој младој држави нису потребни научници него чиновници; с помоћу питомаца, она мисли да дође до онога вишег особља чиновничког које се у нашим домаћим школама још не може да спреми. Државни питомци, то су кандидати за највише положаје у јавној служби, грађанској, војној, црквеној. Зато међу питомцима на прво место долазе правници (рачунајући ту и оне који уче државне науке, ~камералија“); војни питомци, и богослови. За њима долазе они питомци који треба да даду држави њено техничко особље: питомци за рударство, агрономију, шумарство, инжињерске науке. Питомци за медицину и питомци за философске науке још су ретки. По свом повратку, најважнију су улогу играли питомци за правне науке; не само с тога што су на њу били упућени својом спремом, него и с тога што су тада у права, као што је увек случај с оном науком која је кад на цени, ишли најбољи ђаци.

Први питомачки нараштаји били су важна појава у нашој историји, као наша прва „отечествена интелигенција." Дотле, ми нисмо имали друге интелигенције, сем школованих Срба из Аустрије који су к нама прелазили. У нашим школама, још дуго времена није се могло доћи до таквог образовања какво су имали аустријски Срби. Али ови питомци школовани на страним университетима, сасвим су могли издржати поређење с аустријским Србима. Ови последњи били су махом васпитаници мађарских школа; наши први питомци школовали су се махом у Немачкој и Француској. Они су били већи „европљани“ него аустријски Срби, који нису видели ништа даље од Пеште, или, у најбољем случају, ништа даље од Беча; нарочито, према „паризлијама“ аустријски су Срби изгледали несавремени и провинцијалци. Треба уз то имати на уму да су први питомци савесно схваћали своје обавезе према држави; да су радили колико је ко могао; да су се многи међу њима вратили с дипломама: Црнобарац, Филип Христић, Матић, Цукић, имали

1 Милићевић, ор. сф 21. СА (1847) 301, СА (1849) 244. СА (1852) 314. СА (1858) 639. Зборник XXX 260. СА (1856) 440.

ШКО Л Е