Topola

су докторат; Константин НиколајевиК и Коста МагазиновнК имали су лиценцијат. Од како су се државни питомци стали враћати с наука, утицај аустријских Срба у нашем јавном животу све је више опадао; наша интелектуална зависност од Аустрије бивала је све слабија, и ми почели долазити у непосредни додир са Западном Европом. Шаљући питомце на страну, Влада је мислила поглавито на то да дође до што спремнијих чиновника. Али, по свом повратку у Србију, ти питомци нису се ограничили на то да буду добри чиновници: васпитани на најпознатијим университетима европским, они су постали код нас носиоци западне културе и модерних идеја.

Кад се прегледа сав уставобранитељски рад на просветном пољу, онда се долази до овог закључка. На просвећивању народа радило се озбиљније и искреније него под Милошем, али резултати се тога рада још нису осећали дубље у народној маси. Маса је остала проста каква је и била. Али горе, на врху, створена је једна просвећена класа које раније није било, створена је наша прва интелигенција. Годишње, лицеј је давао десет свршених ђака, тј. ђака који су свршили цео лицејски течај. 1 С друге стране, рачунало се да је од 1839 до 1855, око педесет младића било на страним школама, о свом или о државном трошку. 2 То значи да је крајем Карађорђевићеве владе могло бити најмање две стотине људи који су прошли кроз факултет овде или на страни: у тако малој земљи као Србија, две стотине људи чинили су једну групу с којом се морало рачунати.

Та наша ново-створена интелигенција имала је велики и разноврстан утицај на јавне послове. Овде ће се поменути само две ствари, оне које су се одмах осетиле.

С том интелигенцијом наступа расцеп између старог и новог нараштаја, између оцева и деце. Ако се, за један мах, оставе на страну аустријски Срби, и узму на ум само Шумадинци, онда се слободно може рећи да разлика између старих и младих никада није била тако велика као у уставобранитељско време. У то доба та је разлика тако велика да изгледа већ нешто ненормално. Према великодостојницима који су једва писмени, а може бити и сасвим неписмени; међу којима су најбоље школовани свршили нашу основну школу и онолико гимназије колико је под Милошем било, према њима

1 Бранковић, ор. сЦ. 21.

2 СД (1855) 79.

60

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА