Topola

V

Г. Др. Милован Ђ. МиловановиГ, председник Министарског Савета, био је добар да ми да хартије Јована Мариновића. Међу тим хартијама нарочито су важна писма која је Мариновић добијао од Илије Гарашанина. МариновиГ је био најближи политички пријатељ Гарашанинов, и Гарашанин је стајао с њиме у преписци близу двадесет и пет година, почевши од Мађарске Буне па све до пред смрт своју.

Г. Др. Славко Ј. Грујић, отправник послова у Лондону, и г-ђица Мирка Ј. Грујићева били су добри да ми даду „Записе“ свога оца Јеврема ГрујиГа. Ти записи нису прави мемоари. Има појединих одељака који су изједна, и, више или мање, коначно написани; нпр. одељак о Св.-Андрејској Скупштини. Али други одељци садрже само грађу замемоаре: то су прикупљена и сређена писма, разне забелешке, одломци дневника, итд. Одељак о Св.-Андрејској Скупштини ГрујиТ је написао убрзо пошто је она прошла (јамачно 1860), под још свежим утисцима, и на основи забележака узиманих у току самих догађаја. Нил Попов је имао у рукама овај ГрујиТев рукопис, и слободно се може реГи да му је то био скоро једини извор за његову „Србију после Париског Мира.“ Од осталих ГрујиТевих записа, од великог је интереса један дневник који је водио као секретар Саветауочи Св.-Андрејске Скупштине. У том су дневнику укратко забележене дебате свих важнијих саветских седница којима је ГрујиТ присуствовао; ове су његове забелешке у толико драгоценије што се у службеним протоколима Савета (они се чувају у архиви Државног Савета) налазе забележена само решења, а не и дебате које су им претходиле. Штета је само што ГрујиГ није остао дуже времена секретар Савета, па стога није имао могућности да забележи већи број саветских дебата.

Г. Коста Н. ХристиГ, министар у пенсији, био је добар да ми да мемоаре свога оца Николе Христи Ка. Управитељ вароши Београда последњих година Кара-ђорђевићеве владе, ХристиК је био у положају да многе ствари види и дозна, и он их је забележио у својим мемоарима с оном исцрпношКу с којом је, у своје време, рапорте писао. ХристиГ пије био