Topola

из државне касе одобравају и мали зајмови, од десет, па чак и од пет дуката. Било се нашло да је администрација свих зајмодавних завода још неразвијена за овако мале зајмове. 1

Тврдило се да је, под уставобранитељским режимом, кредит код јавних каса био организован тако да су се њиме могли корнстити само имуТнији људи. Они који нису имали непокретних добара, или којима су тешко падали трошкови око претходних формалности, или, најзад, којима су мање суме биле потребне, сви су се ти морали обра Тати на приватне зајмодавце. Држава је била отворила кредит газдама а не малим произвођачима и народној маси,-

Ове тврдње изгледају тачне, бар колико се тичу зајмова код државне касе. Узмимо само списак њених дужника за 1858, последњу годину КарађорђевиТеве владе. Дужника има преко 170, од којих је преко 90, дакле више од половине, из Београда. Међу дужницима, на првом месту, виде се саветници, министри, начелници, велики трговци, рођаци људи од положаја итд. Сељак, мали трговац, не налази се на тој листи. У опште, дужници са села и из малих вароши ретки су; главну масу дужника дају Београд и окружне вароши. 3

Сав мали и потребити свет, одбијен од јавних каса, мора да тражи зајмове код приватних зајмодаваца. Услови под којима их ту добија, знатно су неповољнији него код јавних каса. Код јавних каса плаКа се 6%; код приватних зајмодаваца 12%. Што је најгоре, 12% то је законити интерес, оно што се привидно плаћа; у ствари, плаћа се много више. Поред привидног законитог интереса постоји један потајни зеленашки интерес. Новац је тако редак, наплаћивање дугова код суда тако споро, трговачка предузећа због којих се често зајмови праве, тако ризична, да је овај зеленашки интерес природна појава. Скоро је сваки приватни зајмодавац зеленаш, наплаћујући од два до десет гроша месечно на дукат. На јавним касама високи чиновници и богати трговци добијају зајмове за које плаћају двапут мањи интерес него што је законити. Остали свет пак који се задужује код приватних зајмодаваца, плаћа не само двапут него неколико пута већи интерес него што је законити. Кредит изгледа организован само за господу и богаташе; сељак, занатлија, мали трговац остављен је на милост и немилост зе-

1 СН (1858) 27.

2 Ђорђе Павловић, Предлог за уређење тежачког кредита у Србији, (1870) 5.

3 СА (1859) 321.

РАД НА МАТЕРИЈАЛНОМ БЛАГОСТАЊУ